Misteriozna kuća u Zemunu krije filmsku priču: Čitav vek čuva tajnu, a jedna rečenica i danas odzvanja hodnicima (FOTO/VIDEO)

U zemunskom naselju Batajnica, na 13,5 kilometara od centra Beograda, skrivena od glavne štrafte i oka prolaznika, smeštena je jedna kuća koja skoro čitav vek budi misteriju.

Iako na prvi pogled izgleda kao svaka druga grandiozna vila, ona je mnogo više od toga, jer njeni zidovi mogu da posvedoče o onome što se zbivalo u njoj i ispod nje decenijama ranije.

24sedam/Goran Sivački

Kroz vremeplov unutar ciglenih "okova" ove vile, reportere 24sedam vodio je antropolog Miodrag Simović.

- Ovu kuću je još tridesetih godina prošlog veka sagradio Živojin Vukojčić, bogati industrijalac, koji je bio poznatiji kao "tekstilni tajkun". U srpsku prestonicu porodica Vukojčić došla je iz Leskovca, grada koji je u to vreme, u domenu tekstilne industrije, bio "mali Mančester" - počinje priču za 24sedam antropolog.

Kuću, posao, ali i sve dobro i loše što ide uz to, od oca Živojina, tekstilnog maga, nasledio je njegov sin Dragi. Ali u teško vreme, kada se tenzija osećala u Evropi, a Drugi svetski rat kucao na velika vrata.

- Tada se pojavljuje instinkt za samoodržanjem. Vukojčić odlučuje da napravi sebi "neki siguran izlaz". Kopa cilindričnu rupu, oko 20 metara dubine, do koje se silazi uskim stepenicama koje se uvijaju u spiralu i vode do tunela, koji ide sve dalje do obale Dunava - priča Simović.

24sedam/Goran Sivački

Stoga, ističe naš sagovornik, dalekovidost industrijalca Vukojčića, ispostaviće se, bila je i više nego opravdana.

- Dragi je privatno bio prijatelj sa porodicom Mozer, jednom od najuticajnijih i najbogatijih nemačkih porodica u Zemunu, koja je imala svoju vinariju. Pored svega, imali su kontakte i u redovima okupatora - navodi antropolog.

Objašnjava da je neposredno posle oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu krenula jurnjava partizana za kolaboracionistima i da su tu vrlo često "padali" industrijalci i ljudi koji su imali dosta kapitala, te tako i stara buržoazija, a samim tim i Dragi Vukojčić.

24sedam/Goran Sivački

- Banuli su usred noći u njegovu vilu gde su ga zatekli u pidžami. Imao je toliko pribranosti da ih zamoli da ga puste da makar iz kuće izađe kao gospodin i da se obuče. Dozvolili su mu, ali uz pratnju jednog čuvara, koji je sa njim ušao. I onda je unutra počelo plan Vukojčića, za koji je bio više nego spreman - navodi Simović.

Prošlo je više od 15 minuta, a od Dragog i čuvara ni traga ni glasa.

- Sumnjajući u to šta se unutra zbiva, ali i ne sluteći da je njihov kolega ubijen, partizani upadaju unutra i nalaze čuvara, a Vukojčić kao da je u zemlju propao. U suštini, tako je, na neki način, i bilo - objasnio je naš sagovornik.

Počeli su da pretražuju svaki pedalj kuće, sve dok nisu došli do bezdana.

-  Dragi je pobegao niz spiralne stepenice, provukao se kroz mračni tunel i izašao direktno na Dunav, gde ga je čekao čamac, na koji se ukrcao, pobegavši do tadašnjeg aerodroma na Bežaniji i, kako se priča, uhvatio poslednji let za Brazil - priča Simović.

Međutim, iako je fizički bio miljama daleko, Vukojčić je želeo da se njegovo prisustvo na neki način oseti.

24sedam/Goran Sivački

- Za svaki Božić je slao čestitku adresiranu na ovu kuću, u kojoj je pisalo: "Srećan Božić onome ko ga slavi u mojoj kući" - ispričao je antropolog.

Prema nekim pričama, navodi naš sagovornik, u tom tunelu bio je i general Draža Mihailović, koji je tu bio zatvoren jedno vreme, čekajući početak suđenja.

Put u ambis

Posle priče koju ova kuća krije, a u želji da svim čulima dodirnemo i uplovimo u tu sredinu 20. veka i uđemo u lik Vukojčića, reporteri 24sedam su se spustili u mračni tunel, predvođeni sagovornikom antropologom Miodragom Simovićem.

24sedam/Goran Sivački

Spuštanje niz uzane, spiralne stepenice na 20 metara ispod površine izgledalo je kao put u ambis. Oprezni i usporeni silazak u podzemlje vile Vukojčića doveo je do jednog tunela, koji sada, vek kasnije, ne izgleda kao onda kada je industrijalac kroz njega pobegao.

- Tunel je išao skoro do Dunava. Sada se izlazak iz njega i ne nazire, a prva prepreka se može videti odmah posle nekoliko metara. Izgleda kao da su nekada tu bile betonske stepenice, koje su vodile još niže u zemlju, do reke. Danas tu voda prodire, te se tako vidi i mulj koji ona nanosi - opisao je antropolog.

24sedam/Goran Sivački

Ipak, kako kaže, i za sam ovaj podzemni prostor postoji niz priča, pa je tako, prema jednoj verziji tadašnjih lokalaca, koja se prenosi generacijama, postojala i jedna prostorija sa sedištima koja su se nalazila sa strane.

- Navodno je tu Vukojčić držao mašine za proizvodnju. Ta prostorija je služila i za držanje aparatura, mašina i tekstilnih sirovina koje je on skrivao - naveo je Simović.

Novo ruho

Iako je tokom prethodnih godina ova kuća živela, jer je u njoj bio restoran, s vremenom su svi digli ruke od nje, sem jednog čoveka.

Upravo da udahne novi život ovoj misterioznoj kući, pre nekoliko godina odlučio je njen trenutni vlasnik, Svetomir Stojanović.

Svirao je harmoniku sa nepunih 19 godina u toj kući i decenijama kasnije život ga je naneo da bude u blizini nje i da je prepozna. Cela kuća je zarasla u bagrem i trnje. Neki su je uzeli u svoje ruke, ali nisu ništa platili, stavili su je u stečaj.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi