Ликовни и литерарни конкурс

Поводом прославе Дана Дома расписан је конкурс у области литерарног и ликовног стваралаштва. Као и сваке године, ученици су били вредни и радо су се одазвали учешћу на конкурсу. Од великог броја радова, одабрана су три најбоља у области ликовног стваралаштва, док су у области литерарног награђена четири ученика. За ликовно стваралашво нагарађене су Невена Стефановић, прво место; Андреа Белчевић, друго место и Анђела Живковић , треће место. У области литерарног стваралаштва награђени су Владимир Пешић, Лазар Букумировић, Тања Грујичић, Давид Костић. Награде најбољима уручила је директорка Љубица Башић, на прослави Дана Дома 22. 12. 2107. године. Осим књигом, ученици су награђени и учествовањем на Регионалној домијади у културно уметничком стваралаштву.

• НАГРАЂЕНИ РАДОВИ:

Људи се поштују речима, а воле ћутањем

За мене, живот је рано јутро и сунце које се смеши плаветнилу. Изглед не чини човека, баш као што ни године нису мерило зрелости. Видим суштину у малом детету које чекајући ред у продавници пита мајку да ли ће имати пара и за пуцкетаве бомбонице. За мене суштина бива често једна летња ноћ сабирања и одузимања проживљеног.

Ситнице и осмеси оних које волим су мерило моје среће док сам се прелазећи праг зрелости саплитала безброј пута.. Јако је важан приступ животу,људима,себи. Част изискује поштовање. Мала сива мачка која неуморно гребе мајушном шапом по мојим улазним вратима, све док је не нахраним...Баш она ме научила да не одустајем од својих потреба и жеља. Све око мене уме бити лепо, све око мене је заправо живо. Жена у жутом капуту која чека аутобус дубоко окупирана неким својим проблемима не желећи да се на њој то види. Мали брат који пита шта се све налази испод бетона у нашем дворишту и очев дубок поглед у његово одрастање. Живот само треба препознати, без обзира на то колико смо за њега спремни. Треба да се радујемо и пре свега, важно је да га ценимо. Живот је леп онолико колико умемо, колико обраћамо пажњу, онолико колико научимо и воли нас баш онолико колико ми волимо њега. Колико сам пута само у том раном детињству пожелела да сутра одрастем. Погледајте, ово данас је то сутра које смо једва чекали. Јесте ли задовољни? Ни ја заправо нисам сигурна у то. Замишљала сам све то другачије, одликовано неким ведријим тоновима. Већ на прагу одрастања и сазревања, на улазу у тај ваш свет, пожежела сам да се вратим. Знам, десило се и другима. Жалила сам за безбрижним данима, данима које искрен смех најлепше боји и својим старим луткама. Сада, када сам свесна шта значи немати, бити себичан, окрутан, хладан, мењала би те људе који тек тако пролазе поред мене газећи све пред собом за само дан свог старог живота.

Крочивши у свет одраслих, била сам приморана да одложим своје машнице, карнериће и свет обојен у ружичасто, не својом вољом већ наредбом свакодневице. Овде нема толеранције, нема искрености. Друштво боји дане палетом хладних, тамних тонова. Ја се трудим да видим оно најлепше у сваком човеку,јер лепота је у очима посматрача. Пробудте дете у себи јер оно чини да са делима и речима потиснете понос зарад среће. Људи се поштују речима,а воле ћутањем. Не очекујте поштовање ако га не укажете ни љубав ако је не покажете.

Тања Грујичић

Женско срце остаје непознато

Мрачном недођијом

ходате изгубљено...

Далеко од празних људи

осмехујете се само за мене,

а ја тихо, саткан од сене

гледам, а срце жуди...

Сваки трен моје мисли

изобличен Вашом ћуди,

дахом мога бића

изопачено луди...

Затворених очију

мрмљам нешто празној соби.

И обузет Вама,

Вашим ликом и лепотом,

пуштам сну да ме води...

И води...

Давид Костић

Могућност да се оствари један сан чини живот занимљивим

Сахара

Опет сам сањао Сахару, пусту и празну

Без оаза, кактуса и каравана

Без воде, сурову, крај океана

Са сваким ветром и пешчаном олујом

Можда је требало да затворим очи

Научио сам свако зрно песка

Сваки камен, док сам је безброј пута сањао

Златну изнад зелених прашума Конга

Желео сам да је сањам

Да пронађем ток Нила и пирамиде

Отровне змије и шкорпионе

Али њих никад није било

Ниједног Туарега нисам упознао

Ниједног нисам видео на камили

Ниједног плавог Туарега са очима

Истим као мојим

Лазар Букумировић