Википедија:Трг/Правописна питања

---

Упозорење: на овој страници се расправља о језичким и правописним недоумицама. Википедија се одриче одговорности за нетачне закључке у расправи и не гарантује за компетентност корисника који дају одговоре на правописна питања и недоумице.

Могући извори информација пре него што се овде постави питање:

Википедија:Основе српског правописа

Википедија:Неке правописне и језичке недоумице

Википедија:Транскрипција са француског језика

Википедија:Транскрипција са кинеског језика

• Питања без одговора (0)

---

Правописци против Правописа

Више пута сам истицао накарадност политике на Википедији у којој се мишљења извесних (самонабеђених) правописних експерата узимају без зрна соли. Ваљда је свима лакше да њихова мишљења безрезервно прихвате, у противном могу добити салву жестоких псовки и бесрамних дисквалификација (да, наша правописна мафија је томе доста склона).

Елем, проверио сам пар навода код госп. И. Клајна личним обраћањем. Знам да се на његов ауторитет многи позивају.

Ево његових цитата:

• Правопис НЕ сугерише да је оригинални изговор страног имена најважнији критеријум у транскрипцији као што мисле многи нестручњаци
• У тачки 103 (Правописа) се истичу и „допунска мерила“, по којима „треба избегавати уношење тешких и неприродних склопова у наш изговор“, „треба тражити да прилагођено писање остане у јасном односу према изворноме“, „тежити таквим правилима која може примењивати шири круг образованих људи“, и посебно, „ако су се за имена неког језика у спонтаној пракси створила постојана правила, не треба их мењати ради изговора ближег изворном језику“

Све дискусије на википедији о транскрипцији се своде на оно прво, а све из другог пасуса је игнорисано.

• Чивава је прихваћено свакако зато што је у говор већ ушла заједничка именица чивава као назив псеће расе, али то не значи да би се свуда могла предложити транскрипција са в (мој коментар: овде су наши дежурни правописци инсистирали на стриктној аналогији према „чивава“)

А сада личне опсервације. Википедисти у потрази за транскрипцијама примењују смешне критеријуме. Рецимо, Роџер Федерер се зове тако јер га мајка тако зове (по мени није нимало погрешно да га зовемо Роже, посебно зато што је то постало уобичајено, а није противно Правопису). Латино популацију САД-а крсте англицизованим именима (овде се не пита како их мама зове). Моника Селеш би по том критеријуму била Селес. Потпуно се пренебрегава језичка пракса у српском језику и научној литератури (случај Голџи). Наводе се сугестије Твртка Прћића као валидне, иако оне нису у правопису и повремено су у дирекној супротности са њиме.

Наши правописни саветодавци делују некад по Правопису, а добрим делом по свом тумачењу и личном укусу. Чак и када пронађу како се фонетски неко име изговара, то не значи да је то добра транскрипција у српском. О познавању праксе у домаћој стручној литератури обично нема ни говора.

Мој предлог решења неких проблема је да се допусти равноправно уношење више варијанти имена у чланку, тј. свих оних имена која се појављују у реномираној научној литератури на српском језику. Изоставила би се само она имена која су експлицитно описана као неправилна у Правопису (Лос Анђелос и слично). С друге стране, изоставио би се и „Голђијев комплекс“, док га неко не помене у стручном тексту (то се вероватно никад неће догодити). —Јакша (разговор) 08:18, 22. децембар 2007. (CET)

Молим те, немој да више употребљаваш изразе самонабеђени, правописна мафија, нестручњаци. -- Bojan  Razgovor  08:24, 22. децембар 2007. (CET)

Исто важи и за остале. Луди смо без нових свађа. -- Bojan  Razgovor  08:31, 22. децембар 2007. (CET)

нестручњаци је део цитата И. Клајна. Искрено, веома сам му захвалан због овог термина. —Јакша (разговор) 09:09, 22. децембар 2007. (CET)

Jakša, veoma je dobro da si ovo uradio... Gledano ovako sa strane, i uzimajući da je cilj vikipedije neutralnost, mislim da specifična interpretacija pravopisa koja se trenutna nametnula kao dominantna mora biti promenjena, tj mora biti NPOV-ovana. Slažem se sa tvojim predlogom, i smatram da imena članaka treba da budu onako kako je uobičajno da se stvari zovu i kažu, a zatim u članku navede i kako bi bilo pravilno po raznim interpretacijama pravopisa, priručnicima i šta se još koristi.

Na kraju, svima onima koji nisu gledali, toplo preporučujem da pogledaju: [1], a za one koji nemaju jaču vezu ima i mp3 [2]. Između ostalog govori i o problemima sa kojima se zajednice poput naše suočava... —Rainman (разговор) 12:46, 22. децембар 2007. (CET)

---

И ја се слажем да је Јакша то добро урадио. Ја бих додао и одлично. И суптилно. Ова Рејнманова (молим Јакшу за допуштење да овако транскрибујем Rainman-ov ник) похвала мотивисаће Јакшу на нова прегнућа и на претурање речника како би нашао неку нову квалификацију и увреду за Башића, Јагоду, мене . . . Стварно је ово одлично одрађено. Поново се помиње "правописна мафија", "нестручњаци, самонабеђени", итд. Поново се лаже ("лично сам се обратио Ивану Клајну" - има ли каквог доказа за то), открива се "топла вода" (оно пто је Клајн наводно рекао свом интимусу Јакши пише и у Правопису, и у његовом Речнику језичких недоумица тако да наш весели Јакша није уопште морао да му се лично обраћа) и лаже се да су "наши дежурни правописци инсистирали на стриктној аналогији према "чивава". На Јакшину жалост, и чивава, и Наватл и Теотивакан су наведени у Правопису као ПРИМЕРИ у одељку о транскрипцији са шпанског. Међутим, сви заборављате да је Јакша неколико пута изјавио да не признаје овај Правопис ("каква држава, такав Правопис"), следствено томе, нема га у својој богатој кућној библиотеци али га то не спречава да пљуцка около и да сваки пут диже буну када неко дирне у "његов" чланак. Затим, вееелика већина исправки везаних за транскрипцију које су унели ти "нестручњаци" урађена је на основу Правописног речника или Речника језичких недоумица тог истог Ивана Клајна. Сигуран сам да су аутори Правописа поштовали тачку 103. истог (будући да су је они и написали!), па самим тим не стоји приговор да су Википедијини квазиексперти радили нешто на своју руку. Такође сам сигуран да је гдин Иван Клајн добро размислио када је у свом РЈН написао Пачино, не Паћино, да је Сри Ланка боље него Шри Ланка и да треба "Нолти а не Нолт" и сигуран сам да је поштовао сугестије из тачке 103. правописа. Затим, неколико пута сам писао на разним местима да транскрипција није само пресловљавање оригиналног изговора, већ да после тога долази адаптација у складу са фонетском структуром српског језика. Дакле, оригиналан изговор је само полазиште за добру и поуздану транскрипцију. Затим, Јакша каже да "ми" (зна се који) примењујемо "смешне критеријуме" код транскрипције па наводи пример Роџера Федерера који је у једном интервјуу изјавио да (отприлике) "префереира да се његово име изговара као Роџер јер га је тако изговарала и његова мајка". Није ми само јасно зашто је нечија жеља да се његово име изговара на одређени начин, а не на неки други - "смешан критеријум"? И онда Јакша још додаје један ПОВ: "посебно зато што је то уобичајено . . .". Пазите, Јакша каже да је нешто уобичајено! На основу којих критеријума и показатеља? Можда претрагом на Гуглу? Или "личним контактом" са Иваном Клајном? И каже да то "није противно Правопису". Па није противно ни Рогер, па га тако нико не ословљава? "Латино популација у САД-у (треба у САД, али већ сам ја навикао на Јакшино "познавање" српског) крсти се англицизираним именима". Латино популација у САД крсти се онако како су се носиоци тих имена сами изјаснили или онако како стоји у неком добром енглеско-енглеском речнику изговора или у неком нашем језичком приручнику. Није се сетио да напомене и да се германо популација у САД крсти англицизираним именима па имамо Стајнбека уместо Штајнбека (погледај Клајнов РЈН), или Вајлдера уместо Вилдера. И каже још: "овде се не пита како их мама зове". Вероватно ћемо се морати питати како их Јакша зове. А онда, спасавај се ко може.

Затим каже да се "потпуно пренебригава језичка пракса у српском језику и стручној литератури" што је, наравно, масна лаж која само неко недобронамеран или са добраном повређеном сујетом може да смисли. Наиме, код "случаја Голђи" није се "пренебригнула језичка пракса у српском језику" напросто зато што сам навео два извора у којима стоји Голђи плус навођење правила из Правописа. А оно да се језичка пракса пренебригава и у стручној литератури" такође је лаж, јер је договорено да се направи преусмерење са Голџи на Голђи, с тим да Голџи остаје и свако онај ко буде тражио тог нобеловца преко Голџи биће преусмерен на правилан облик Голђи (забележен у два извора), тамо ће се, читајући чланак, срести свега неколико пута с том мрском им варијантом презимена, успут ће сазнати и то да је правилно Голђи, а онда ће тај корисник затворити рачунар и, уколико је биолог, наставити да користи варијанту Голџи. И још једном (по пети-шести пут) питам: ко је одредио да је ускостручна литература меродавнија и компетентнија у решавању правописно-транскрипционих спорова од рецимо неке опште енциклопедије? Ускостручну литературу користи и чита врло мали проценат популације, а опште енциклопедије СВИ остали, и зашто би та огромна већина била присиљена да говори онако како јој налаже ускостручна мањина (а у тој мањини нема језичких стручњака, већ су све, рецимо, биолози)? У "случају Голђи" језичка пракса у ствари и не постоји, напросто зато што се то презиме врло ретко појављивало изван ускостручног контекста и самим тим се није ни могла формирати нека језичка пракса, односно, тај облик се није могао укоренити и уобичајити у ширем контексту. А с друге стране, већ је наведено да у неким изворима егзистира и облик Голђи, тако да није тачна тврдња да се облик Голџи јавља у СВИМ текстовима.

А што се тиче радова Твртка Прћића: за оне који не знају, предговор Прћићевом транскрипционом речнику писао је главом Иван Клајн! То само показује Клајнов однос према Прћићевом раду. И још нешто: већ дуже време се најављује излазак новог Правописа чији је рецензент Иван Клајн, а уредник одељка о транскрипцији са енглеског је Твртко Прћић! Не би било лоше да се неки сарадници Википедије припреме.

И на крају, два питања:

- Молио бих Јакшу (њега првенствено), Рејнмана (извини Јакша!) и све оне који мисле да "наши језички саветодавци делују некад по Правопису (само ме интересује како је Јакша дошао до тог закључка будући да тај Правопис нема) а добрим делом по свом тумачењу и личном искуству" да таксативно наведу све правописно-транскрипционе интервенције моје маленкости које спадају у горе наведену категорију, па да видимо колико тога има. Успут бих молио све наведене да уз сваки пример наведу и своје виђење тог проблема, односно, своју верзију тог имена. Наравно, све аргументовану поузданим референцама. Дакле, напад на референце и изворе, а не на особу која их је изнела.

- И ја се слажем да у сваком чланку треба навести све варијанте и облике неког страног презимена које се појављују у српским текстовима (што је бесмислено, али, нема везе). Само се питање која ће варијанта имати ту част да буде уврштена у наслов чланка?

- И ја се слажем са Рејнманом да "imena članaka treba da budu onako kako je uobičajno da se stvari zovu i kažu". Само да ми неко објасни КО ће то одредити шта је уобичајено и на основу којих критеријума?

—делија (разговор) 18:20, 22. децембар 2007. (CET)

Оглашавам се, да се неби закључило из мојих коментара да не ценим делијин рад или не дај боже да не ценим правопис. Ја мислим да је овај посао који делија ради веома користан и да заслужује подршку. То је на истом нивоу као и среивање текстова којима је то потребно. Што се тиче целе ове приче било би лепо да нико никога не омаловажава и да се мало спусти лопта. Такође бих молио делију да ми одговори на последње питање постављено на овом тргу које је сада већ у архиви (око голџија/голђија и голџијевог апарата). Ако је по правопису да и апарат буде Голђијев, онда добро, тако има да пишемо. Шта да се ради, само је важно напоменути на врху да се користи Голџијев у стручној литератури —Јован Вуковић (р) 19:37, 22. децембар 2007. (CET)

---

По седми пут:

Голђи се не помиње у Правопису нити у речнику, али је у Правопису наведено правило да се свако италијанско "gi" БЕЗ ИЗУЗЕТКА преноси као "ђи". Као референце сам навео две енциклопедије на српском језику у којима се помиње - у једној само Камило Голђи, а у другој и Голђијев апарат. И по седми пут напомињем: зашто се код решавања правописно-транскрипционих питања која нису поменута ни у Правопису, ни у РЈН ни код Прћића, дакле зашто се тада преферира ускостручна литература науштрб опште литературе као што је нека енциклопедија? Зашто се не третирају равноправно? Односно, ако се појављују две варијанте неког имена без обзира где, у том случају би требало у наслов ставити ону варијанту која произлази из транскрипционог правила наведеног у Правопису, а овај други облик би се у чланку навео и објаснио. И да успут одговорим на Калетове оптужбе да селективно користим референце, односно да посежем за Малом енц. Просвета када то мени одговора. Овај пут сам користио МЕП зато што у ускостручним језичким приручницима (Правопису, Прћићу, РЈН) напросто Голђи није поменут! Дакле, идемо са првим следећим приручником по рангу (Први је Правопис, на другом и трећем месту су Прћић и Клајн, а затим долази МЕП, стручна литература итд.). Ако неко има приговора на ову ранг-листу приоритета, нека их изнесе на овом месту.

Да закључим: облици Голђи и Голђијев апарат помињу се у две енциклопедије на српском језику, а Голџи и Голџијев апарат у великој већини стручних текстова и мислим да те изворе треба третирати равноправно. У овом случају појавиле су се две верзије (није битно где) и једино решење је: оставити неправилну, а у стаљену верзију, преусмерити је на правилну а у самом тексту навести и објаснити да се јавља и други облик и то претежно у стручним текстовима.

А ја ћу сада поставити контрапитање Јовану: Погледај, молим те, моје питање на страници за разговор чланка Џејмс Метју Бери и покушај одговорити на њега.

—делија (разговор) 22:21, 22. децембар 2007. (CET)

Горе изнешени текст дао ми је више потврде за моје опсервације.

1. Седам пута се инсистира на некаквом облику Голђијев апарат, који у стручним круговима може само да изазове забуну. Ово потврђује да се код нас прихвата оно што се упорно гура, а не оно што би било оптимално. Иначе, неки од нас који су слушали часове биологије у основној школи, случајно знамо за Голџијев апарат. Апарат је Голџијев без обзира како зовете научника који га је открио.

2. А пропо облика на(В)атл и сличних, Клајн каже: »Имена као Teotihuacán, nahuatl (да и не помињемо астечко божанство Huitzilopochtli) велики су проблем. ... не значи да би се свуда могла предложити транскрипција са в.«. Одавде се види важна ствар: да су прави језички стручњаци опрезни у ономе што предлажу и да је квалитетна транскрипција ствар доброг осећаја мере.

3. Правописи српског језика „у припреми“ нису релевантни.

4. Овде се сумња да ли сам ја био у било каквим контактима са И. Клајном. Он је наговестио да ће нека од мојих питања можда објавити у НИН-у. Али, то није од суштинског значаја. Оно што је итересантније је: које то референце користе правописни саветници на Википедији. Као доказ тога имамо само њихову реч, односно масу псовки упућених онима који у то посумњају. Прћић, па ни публикације И. Клајна (РЈН) нису Правопис. За транскрипцију енглеских имена наши експерти траже IPA верзију (међународни фонетски алфабет), па онда искачу са тим као са правописним аргументом, а то није правопис. Зато смо и добили град Кливланд. Сад можемо и у Дизниланд.

5. О апсурдности наших (Википедија SR) транскрипционих правила, само два проста примера. Хиспаноамериканци Jesus и Angel који живе у САД никада неће бити Џизус/Исус ни Ејнџел, већ само Хезус и Анхел.

6. Политика коју предлажем за чланке је да се равноправно наводе и уобичајени термини у научној литератури и верзије сугерисане у правопису (са објашњењем ако се разликују). Инсистирање на прогону свега што се не слаже се садашњом верзијом правописа, или се не слаже по њиховом виђењу је контрапродуктивно. Тиме се непотребно збуњују они који су у потрази за информацијама.

—Јакша (разговор) 01:12, 23. децембар 2007. (CET)

---

Политика коју ја предлажем је да се о језичким питањима расправља наводећи аргументе, а не бацајући увреде около као конфете. Ова страница се претворила у све само не у расправу о правопису. -- JustUser  JustTalk 01:45, 23. децембар 2007. (CET)

---

Имам утисак да стално позивање на неке опште енциклопедије (или било које енциклопедије) уопште не рјешава правописне проблеме - чак напротив. Запитајмо се како се једна енциклопедија пише. Свака, "енциклопедијски урађена енциклопедија", у неком чланку би требало да референцира стручни извор и самим тим и тамо употребљене стручне изразе и имена. Дакле, опасност употребе енциклопедија као "правописног извора или доказа" је очита пошто се, ето појављују различити наводи у различитим енциклопедијама, тј. негдје је неко направио грешку и почео да измишља правописна правила (или су се она у међувремену промијенила). Исти случај је и код нас, и ми се, правећи енциклопедију понекад/често налазимо у правописном ћорсокаку. Вјероватно су у сличним ћорсокацима биле и остале енциклопедије, па су како нам се стално доказује, пронашле различите излазе из тих ћорсокака. Како ми да знамо, да ли је изабрани пут из ћорсокака дотичне енциклопедије био исправан, ако сам чланак тамо није референциран? По мени можемо чак и да сумњамо и у сам квалитет дотичног чланка.

По мени, једино логично рјешење је избјегавати користити енциклопедије као "правописни доказ" и држати се уско стручне литературе. Тек када се стручна литература разилази по питању правописних правила у одређеним случајевима или она не постоји или није доступна због специфичности области (филм, литература, итд.), да ступа на снагу тумачење правописа. За оне који мисле да одређени (референцирани) стручни термин или име треба другачије писати, треба оставити простора да у самом чланку изнесу своју сумњу у правописну исправност истог.

Све док не донесемо правила, и сви се сложимо око њих (па макар и гласањем), имаћемо губљење времена и вјечито "затегнуте односе".

Пледирам за оснивање правописног тима, у којем за име Бога, стручњаци и они који се за то сматрају, треба да ријеше правописне заврзламе (по горе поменутим препорукама википедије) без уплитања других, а ако треба и са консултацијом Клајна или Прћића. И то не само тумачењем њихових књига, него и транспарентно и личним контактом у име википедије.

Нормално, ако разумни људи траже рјешење - могу и да га нађу. А ако се ради о неразумним људима, то је друга ствар као што рече Џаст. Оно што би било пожељно је, дискусије о правопису још боље канализовати, тако да све дођу на ову страну и да не буду раштркане по цијелој викинирвани. Поз, --Kaster (разговор) 02:09, 23. децембар 2007. (CET)

Предлажем да сви купимо валеријану и држимо је поред рачунара са чашом воде, тако да када се амбијент на овом пројекту усија, мазнемо пар капи и наставимо са послом... :) Што рече мој „колега“ Мински о којем сам недавно писао чланак:

You have to form the habit of not wanting to have been right for very long. . . . You can read what your contemporaries think, but you should remember they are ignorant savages.”

—-Славен Косановић- {разговор} 02:26, 23. децембар 2007. (CET)

Moram da napomenem slučaj članka Kju kluks klan. Na stranici za razgovor istog se može videti kilometarska rasprava oko toga da je pravilna transkripcija u stvari Ku klaks klan. Tvrdoglavim insistiranjem došlo je do toga da je nekoliko meseci stajao ovaj u praksi nepostojeći naziv, sve dok se nije ispostavilo da Klajn navodi ustaljeni oblik kao ispravan. Po meni, bolje je ostaviti ustaljeni oblik, dok se ne nađe stručna referenca za neki drugi. --loshmi (разговор) 21:22, 24. децембар 2007. (CET)

Da li se recenica moze poceti malim slovom ?

Npr. ako se pocinje nekom konstantom iz matematike, fizike, hemije i sl, koja se OBAVEZNO pise malim slovom ? pH oznacava kiselost sredine... ili PH oznacava kiselost sredine...

Najbolje bi bilo da preformulišeš rečenicu. Kiselost sredine se označava sa pH....--Tikitak (разговор) 18:56, 27. децембар 2007. (CET)

Emotion

Је л' се име ове продуцентске куће транскрибује као „Емоушн“, или као „Емоушон“. Која су уопште правила за транскрипцију речи типа „production“, „television“, „transcription“ итд.?—Pirke say it right 11:40, 28. децембар 2007. (CET)

---

Ако је у питању властито име, онда има О. Увек. И није Емоушн, него Имоушон (IPA). Ево ти и овде објашњења које су мени дали Делија и Башић, на основу Прчићевих књига. Ископираћу и овде најбитније:

Делија: Глас "ə" се скоро увек преноси, а нарочито у позицијама где би његовим изостављањем у транскрипцији дошло до комбинациј гласова која нису у духу српскох језика (нарочито на крају речи: жн, шн, сн, пн . . .) : Прћић каже: "енглеским ненаглашеним самогласницима одговарају наши ненаглашени кратки самогласници, с неутралним тоналитетом, који се могу адекватно утврдити једино према релевантном слову." (болд ЗД). Другим речима, ако је представљен словом "е", овај глас се преноси као "е" (Carpenter - Карпентер), ако је представљен словом "о", преноси се као "о" (Mason - Мејсон а НЕ Мејсн, Keaton - Китон, а НЕ Китн, Television - Телевижон, а не Телевижн, Newton је Њутон, а НЕ Њутн осим часног изузетка итд., ако је представљен словом "i" преноси се као "и" итд.

По овом правилу, требало би Спајс гирлс, а не Спајс герлс. Хмм --ФилиП ⁈ 16:54, 28. децембар 2007. (CET)

Башић: Правило које је делија поменуо о преношењу /ə/ мало је лабавије код заједничких именица; у супротном бисмо имали сешон и плејстејшон уместо сешн и плејстејшн, а да је ово друго исправо потврђује, guess who, Прћић у књизи „Речник новијих англицизама“.

Ово се односило на име турнеје Грин деја.

Башић:Него, немој да мењаш дивижон! Говорио сам о заједничким именицама (англизмима) у српском језику, а дивиж(о)н то није. Ово остаје властито име турнеје, и транскрибује се као и сва друга властита имена. Коментар је био само узгредан (зато сам га и ставио у заграду), где се могу наћи изузеци од тог правила; никако нисам тврдио да је и ово изузетак.

Надам се да сам била од помоћи. --Јагода испеци па реци 12:33, 28. децембар 2007. (CET)

Дунго, ако ниси приметио, Делија говори о ненаглашеним самогласницима. У Спајс герлс се ради о наглашеном самогласнику /ɘ:ˑ/ (ово је горе ваљда р, много је мало не видим добро) то јест, кад се тај глас налази испред гласа R, а за тај глас Прћић у својој табели транскрипције наглашених самогласника каже да се транскрибује као ЕР (примери које даје су: Kershaw, Burns, Firth (ово је исто као и girls), Byrd, Searle, дакле, Кершо, Бернс, Ферт Берд, Серл) или као ОР (Wordsworth, Galsworthy, дакле Вордсворт, Галсворди). Тако да girls ипак остаје ГЕРЛС. Надам се да је сад јасно. Не треба заборавити никада да се енглески транскрибује према изговору а не према писању, што се и види из приложеног. --Јагода испеци па реци 17:13, 28. децембар 2007. (CET)

Ах, сори. Сметнух с ума ту малу чињеницу. Бтњ, молим те немој тако да ме зовеш. :) --ФилиП ⁈ 17:16, 28. децембар 2007. (CET)

Значи, правилно је Имоушон. Хвала на објашњењу.—Pirke say it right 18:13, 28. децембар 2007. (CET)

Умешаћу се на моменат. Транскрипција ће ипак бити Емоушон. Наиме, изговор је /ɪ’məʊ.ʃ^ən/, а преко многобројних примера из Прћићевог речника видимо да се ненаглашено /ɪ/ кад је представљено словом E транскрибује као /e/. Зашто тога онда нема у табели? Нема — грешком, што потврђује Прћић у књизи ’Енглески у српском’, где на стр. 96 каже да се „фонема E/i/ у ненаглашеном положају, приказана графемом E“ ипак „према моделу преноси као графолошки условљено S/e/ ELIZA“. Јагода, можеш ово дописати код себе у табелу. — Bbasic (разговор) 00:21, 29. децембар 2007. (CET)

Окет! И мени је мало чудно изгледало Имоушон... Ма хајд, ЦЕЛА реч ми изгледа чудно, ал ајд... Тако каже чика Прћић....--Јагода испеци па реци 00:35, 29. децембар 2007. (CET)

Transkripcija imena

Treba mi mala pomoć oko transkripcije nekih imena na naš jezik: Realdo Colombo, Benjamin Collins Brodie, Bernard Connor, Adolph Strümpell. Hvala unapred! M!cki ^talk 23:22, 28. децембар 2007. (CET)

Реалдо Коломбо, Бенџамин Колинс Броди, Бернард Конор, Адолф Штримпел. --Јагода испеци па реци 23:38, 28. децембар 2007. (CET)

Hvala puno na pomoći i brzom odgovoru :) M!cki ^talk 23:46, 28. децембар 2007. (CET)

Echternach

Како се ово транскрибује?--Срећна нова година 16:04, 31. децембар 2007. (CET)

Ako je na nemačkom, onda je Ehternah. Pozdrav M!cki ^talk 13:54, 1. јануар 2008. (CET)

Благодарим.--Срећна нова година 13:56, 1. јануар 2008. (CET)

Помоћ око једне речи

Како је правилно циничан или киничан?

Одакле избунари реч киничан? Циничан, наравно.--Јагода испеци па реци 17:35, 2. јануар 2008. (CET)

Транскрипција информатичких појмова

Покушао сам да разговарам са корисником БокицаК, али су се све моје молбе изјаловиле, јер се расправа само растеже а он наставља са својим радом. Надам се да ће прочитати моју молбу овдје, и да ће га то дотаћи, а у супротном се надам да ће још неко прочитати, па да ће га зауставити у походу који не доноси ништа добро. Примијетио сам да је неколицина већ примијетила његове покушаје да читав информатички портал преведе у облик у којем ће се сваки термин писати латиницом и на енглеском језику, дакле у оригиналу, али не видим да га ичије критике заустављају а по мом мишљењу би неко ипак требао. Ја нисам администратор и не посједујем права ни алате за санкционисање корисника, па молим некога ко та права има да покуша да уразуми Бојана, кад већ обичне ријечи не могу. На нашим страницама за разговор већ постоје трагови нашег разговора, кога занима може да прочита, а постоје и на страници за разговор око чланка Мек ОС X. Такође, корисник Bbasic га је већ критиковао на страницама Архива разговора БокицаК, као што је било разговора и на страници за разговор око чланка Бејсик, али ни то није уродило плодом. За сада:

• љуска Беш је постала Bash
• Мек ОС X је постао Mac OS X
• Интернет Експлорер је Internet Explorer а листа се протеже даље:
• Microsoft Windows
• Microsoft Excel
• Windows NT
• Windows 3.0
• Warcraft
• Norfolk Coast
• Command & Conquer: Generals - Zero Hour
• Command & Conquer: Generals
• Franz Ferdinand (албум)
• Unicode
• Chicken Invaders
• Tactical Ops: Assault on Terror
• The Elder Scrolls

Дакле, доста је промијењено. Ја не желим ни са ким да улазим у рат измјена, а не желим ни да чистим за другима, па би стварно било лијепо ако би Бојан сам за собом почистио, тј. поништио ове измјене, док историја измјена није порасла па ће се морати све ручно. Већина мојих аргумената око ове теме, ако то некога занима, се може наћи на Бокициним страницама за разговор, овдје. Премда мислим да нема ни потребе за тим јер колико знам заједница се одавно усагласила око транскрипције, и не треба нам ново клупко расправке око тога. --Дарко Максимовић 21:00, 2. јануар 2008. (CET)

Obavešteni, nazive albuma, pesama i igara već odavno pišemo izvorno. A za ovo drugo sam se hiljadu puta većponovio. -- Bojan  Razgovor  21:04, 2. јануар 2008. (CET)

Dobro, ali onda ostaje:

• љуска Беш је постала Bash
• Мек ОС X је постао Mac OS X
• Интернет Експлорер је Internet Explorer а листа се протеже даље:
• Microsoft Windows
• Microsoft Excel
• Windows NT
• Windows 3.0
• Unicode

--Дарко Максимовић 21:58, 2. јануар 2008. (CET)

Једно је како "пишемо", а друго је како Википедија показује да је неко написао. "Тхе Елдер Сцроллс", "Тацтицал Опс: Ассаулт он Террор" никако није изворни облик. Админи би могли да направе неку кутијицу са обавештењем да се имена игара и сличног пишу у оригиналу и да се у том случају мора ставити __NOTC__ ознака у текст. И онда ту кутијицу лепити корисницима који греше. Па док се не среди стање на Википедији. Овако, ако укључите ћирилицу, стварно Викепедија понекад личи на њњњ.wикипедиа.орг

Иначе и ја се слажем да треба да имамо чланак о програму Internet Explorer, чије се име изговара слично као што би код нас звучале речи интернет експлорер.

--Ирић Игор (разговор) 18:51, 4. јануар 2008. (CET)

Ih, istekla mi pretplata za wireless.

Malo pretraživanja po .yu sajtovima i primetio sam da za termin Mek OS X dobijaš samo oko hiljadu sajtova na kojima se uglavnom spominje Mekdonaldsov artikal - Big mek. Nisam primetio nijednom Appleov OS. A za Mac OS X dobijaš desetine hiljada stranica. Tu je i faktor zabune kao naprimer Виндовс (или Виндоуз или Виндоус или Уиндоуз, договорите се већ) XP. Ko može (bez vučkovanja) da mi kaže dali je to XP ili HR? Dalje, domaća ozbiljna stručna literatura (moje knjige za fakultet, časopisi) koriste isljučivo originalne termine (Unix, C++, Linux, Basic). Pošto smo naučili da neke stvari ostavljamo u originalu, onda tvoji navedeni argumenti padaju u vodu

• константно мијешање латинице и ћирилице
  • Mi to već uveliko radimo. Mešanje latinice i ćirilice bi imao i bez ovoga, ako bi ostavljao nedodirljive pojmove SQL, XML, NTSC, Pal, Secam, Qt, WWW, internet domene...
• теже читање и теже писање
  • razumem ovo za pisanje, moraćeš da stavljaš one zagrade. Negde sam video da je neko pisao pridev ceplusplusovski. Ovo je kao lakše za čitanje?
• коришћење цртице да би се ствар мијењала по падежима (Windows-има, Bash-ом, исл.)
  • i to već radimo, sa sve Vindouzom ili bez njega.
• довођења текстова у стање када добар дио читалаца неће знати како се одређена ствар чита (морали би имати ријечник крај себе док читају било какав информатички текст, да би знали како се нешто чита).
  • Nije nerešivo; u textu o nekom pojmu bi išlo kako se nešto čita, kao što na početku članka pišemo kako se izvorno piše.
• порушио би Вуково златно правило „Пиши како говориш и читај како пише“
  • A šta se tu može? Piši kao što govoriš će važiti za imena ljudi ili gradova. Ionako je ovo pravilo uvelo anarhiju u ovoj oblasti.
• трајно би стопирао развој српске информатичке терминологије користећи све у енглеском оригиналу, што би проузроковало да се ситуација никад ни не поправи.
  • da ga _____, ovo ne razumem. Da pišem kompjuter umesto računar, printer umesto štampač, pipeline umesto ____, simplex, half-duplex i duplex umesto jednosmerni, poludvosmerni ili dvosmerni prenos podataka (kako već ide) onda bih razumeo. A mi nemamo naše nazive za laptop, mejnfrejm, modem, skener, registar... Međutim, ti se zalažeš da prevodimo skraćenice: naveo si da SQL bude SJU (Strukturni jezik za upite). Gde si ti igde video ili čuo SJU? Ili video Beš? Bojan  Razgovor  18:51, 8. јануар 2008. (CET)

Чуо сам да се и по правопису руског језика транскрибује све што се може, дакле као и код нас. (не знам да ли је инфо 100% тачна, али вјерујем) Али, гледам руску вики и већина информатичких имена је у изворном облику (ru:Категория:Информатика - прелистати поткатегорије и чланке у њима), са евентуално изговором на руском у загради, дакле ћирилицом на почетку чланка, ипак не у свим случајевима. Знам да наши лигвисти бјеже од информатичких појмова ко ђаво од крста, довољно је погледати лингвистичке публикације, типа Језик данас, у којима слабо шта има о било ком информатичком појму, можда це-де или де-ве-де или имејл... Остало је табу тема... Дакле, да не би измишљали овдје топлу воду, неизбјежно је да користимо изворне изразе, тамо гдје нема устаљених српских израза, евентуално користимо понеки приједлог из ријечника Микро књиге за неке појмове и да се не трошимо више на км расправе... Дакле, Це-плус-плус дефинитивно није име овог језика, него само могући изговор на српском, битна разлика, као што није прихватљиво Де-ха-це-пе, нити Те-це-пе, нити У-де-пе, па ни Ди-ејџ-си-пи, нити Ти-си-пи, нити Ју-ди-пи... —-Славен Косановић- {разговор} 19:14, 8. јануар 2008. (CET)

Ja ću opet da napomenem. Ono što se može transkribovati bez problema, treba i poželjno je transkribovati, ono što ne može, ne može. A sva imena se mogu transribovati. Problem nastaje u skraćenicama u kojima se nalaze slova kojih nema u ćirlici. Darko je neke od njih veoma lepo rešio - napisao je pun naziv i taj naziv preveo (opet, to se može raditi sa onim imenima kod kojih to ne dovodi do prevelike zabune). Ostale skraćenice, o kojima se lingvisti n isu izjasnili (za CD jesu!), neka se pišu u originalu. I dajte, molim vas, već jednom shvatite: ne možete porediti nas sa Rusima ili Bugarima ili bilo kim drugim, jer se jednostavno radi o dva različita jezika. Koliko god ti jezici bili slični, imaju DVA RAZLIČITA PRAVOPISA i mi treba da poštujemo srpski a ne bugarski ili ruski pravopis. Ja ovim završavam, jer sve dalje što bi se reklo, samo bi bila jalova diskusija. Onaj ko je rešio da poštuje pravopis, poštovaće ga. Onaj ko nije, uvek će iznalaziti razloge da ga ne poštuje. --Јагода испеци па реци 19:25, 8. јануар 2008. (CET)

Sad je sve uglavnom prebačeno na pravilne oblike (dakle, vindouz, jednom za svagda), osim onog Mek... Pravilna transkripcija bi bila uvek i samo Mak, a ne Mek. --Јагода испеци па реци 19:27, 8. јануар 2008. (CET)

Проблем са правописом овдје није да ли треба да се поштује или не, него је проблем у томе што не постоје адекватна рјешења за стручне појмове у информатици на нашем језику. Виндоуз, Ворд, Ексцел, Опен Офис, Линукс, Јава, Мак, Епл, це-де итд, (већина набројаних и нису чак "информатички појмови") су само један милионити дијелић појмова који се користе у информатици, многи од којих су вишезначни појмови и езотеричне комбинације ријечи својствене енглеском језику. Типа framework, mainframe, driver, buffer, data-driven design, meta-plastic design, DirectX, X-term, X11, Xorg а да не говорим о скраћеницама... OpenGL, UDP, TCP, DHCP, SQL, итд... Дакле, не може се све транскрибовати, а да при томе не упаднемо у замку, тј, да ми овдје на Википедији не кренемо да измишљамо изразе које нико не препознаје код нас као такве. Будући да је проблематика информатичких појмова тако упадљива, да су они који су писали правопис имали озбиљно у виду ту проблематику, предвидјели би више поглавља тој теми, исто као и страним именима, односно транскрипцији страних имена. Јер, не могу се транскрибовати сложенице из другог језика тек тако, по неком општем приниципу, преношења гласова из страних језика. Правила транскрипције у правопису су предвиђена за имена из страних језика, имена људи институција, производа, итд, али не за стручну терминологију из страних језика. Стручна терминологија се преводи, а у информатици има појмова који су једноставно апсолутно незгодни за превод..., барем не, са актуелним фондом ријечи... Ја не знам за неко поглавље које се тиме бави у правопису, а волио бих да ме неко просвијетли ако постоји... —-Славен Косановић- {разговор} 20:11, 8. јануар 2008. (CET)

---

1. Niko nije predložio da se koristi ruski, bugarski, makedonski, kazahstanski, mongolski, beloruski, ukrajinski pravopis. Rečeno je da oni koriste originalne naslove i da bi mi trebalo tako da radimo.
2. Nešto se može transkribovati, nešto ne = malo ovako, malo onako == anarhija, konfuzija.
3. U ozbiljnoj struci se ne transkribuje.
4. Meni još niko nije rekao koje je ovo verzija Vindouza ХP, ni ko to koristi oblik Beš ili Mobilni vindouz umesto Windows Mobile?

 Bojan  Razgovor  22:14, 10. јануар 2008. (CET)

1. Зашто бисмо ми радили као Бугари или Руси? Имамо ми наше лингвисте који су направили српски правопис. Не треба нама да се угледамо ни на кога, само да поштујемо наш правопис, јер га имамо.
2. Зашто? Зашто све мора да буде униформно?
3. Ово није стручна енциклопедија него општа енциклопедија.
4. Почеће.

Славене: За оне појмове за које постоје адекватна решења, треба користити та решења. И ту је крај свакој расправи. --Јагода испеци па реци 22:22, 10. јануар 2008. (CET)

---

Зашто овај одељак има име по кориснику? Ваљда је све ово горе дискусија о некој теми без отворене жеље за провокацијом од самог старта. Пази да не поверујем у то. Михајло ^{_[ talk _]} 22:30, 10. јануар 2008. (CET)

Слажем се са Михајлом, наслов дискусије уопште није примјеран. С друге стране, ја опет не видим цитате из Правописа који потврђују да постоји ријешење за информатичке појмове, јер таквог одјељка нема у Правопису. Постоје правила за транскрипције "имена", а већина информатичких појмова нису имена, него термини, појмови. Тако је /виндов/ (малим словом) термин који се преводи као /прозор/ и користи се не само у оперативном систему Виндовс, него у свим оперативним системима који имају графички кориснички интерфејс. Наравно име самог оперативног система породице Виндовс, се не преводи, него транскрибује. Такође, ако се по правилима транскрипције са енглеског /w/ преноси као /в/ (Прићић) у српски језик, откуда онда Виндоуз, ваљда би требало да буде /В/индо/в/с. Виндоуз је тако рогобатна конструкција, да ја, а вјерујем и већина нисам у стању да је изговорим, а да се не задржим пола сата на гласу /о/... А да не говорим о конструкцијама типа Винд/о/узов, или Винд/о/узова исл... Дакле, будући да већина информатичких термина нису имена, него терминологија, не може се ићи по тој аналогији, транскрибуј све са енглеског, по слуху и по ИПА транскрипцији. Узгред ИПА транскрипција је предвиђена за имена, а не за опште именице, појмове, итд... У Прћићевој табели за транскрипцију ја нигдје не видим опште енглеске именице, као примјер за транскрипцију. Ту би морао да постоји један посебан одјељак који објашњава, зашто би нешто требало транскрибовати и како, а шта би се могло превести, гдје би били изузеци, на који начин би се третирали, итд. Зашто нигдје у Правопису нема примјера из информатике? Па зато што они који су писали Правопис, не знају шта да раде са тим појмовима и зато што стручне термине у свим језицима предлажу стручњаци. Стручне термине из биологије, хемије, физике, математике, нису увели лингвисти у српски језике, него стручњаци за те области. Микро, нано, ентропија, функција, матрица, па и сама информатика, итд., су појмови који су у српски ушли преко респективних струка, а не преко Правописа. Правопис само регулише како би неки појам требало писати, а не да ли треба да се увезе неки страни, или адаптира значење неке ријечи на српском. Понаваљам Мајкрософт, Сан мајкросистем, Епл итд, нису информатички појмови него имена компанија које производе софтвер и као таква комотно потпадају под "остала имена" која се могу транскрибовати по ИПА, али водећи рачуна о адаптацији и преношењеу гласова из енглеског у српски. Остаје нам мали милион појмова за које не постоје адекватне адаптације у српском, адекватни преводи, итд... Ријечник Микро књиге, који сам неколико пута цитирао има доста езотеричних приједлога, за које не вјерујем да се користе у нашим стручним круговима. Типа, /костур/ за framework, исл...—-Славен Косановић- {разговор} 23:39, 10. јануар 2008. (CET)

Ето, нема више корисничког имена у наслову.

ИПА транскрипција не служи за имена, ИПА транскрипција служи за СВЕ, јер ИПА не користимо само ми Срби, него цео свет, па се ИПА транскрипција користи и у речницима да би они оји уче језик знали како се изговара нека реч на енглеском. Српски правопис полази од ИПА транскрипције у енгл. језику тј од изговора а не од писања као код других језика кад је енгл. у питању, јер у енгл. нема правила писања.

О којој Прћићевој табели причаш? Постоји само једна Прћићева табела у којој је дата транскрипција ГЛАСОВА из енгл. језика представљена ИПА транскрипционим знаковима. Та табела се може користити и за имена и за БИЛО коју другу реч у енглеском језику, ако желимо да је транскрибујемо. НЕ ПОСТОЈИ табела транскрибованих имена, постоји РЕЧНИК транскрибованих имена како би се олакшао посао, али и да не постоји тај речник, пратећи Прћићеву табелу можеш и сам доћи до истог резултата. А то да за трансрипцију треба да консултујемо информатичаре, биологе, лекаре, и сл. нећу више ни да коментаришем, јер је на ту тему већ милион пута било изречено на стотине ваљаних аргумената зашто то једноставно не може. Као што већ рекох, не може да схвати само онај који неће. А овде очигледно има и таквих. --Јагода испеци па реци 23:54, 10. јануар 2008. (CET)

Е видиш, овај нови наслов ме је одмах привукао. Искрено, правопис нисам нашао, а и поломио сам се (сарк. у збиљи ме је мрзело да тражим антикварнице) тражећи га по залеђеним улицама, тако да се све то лепо слаже са мојом равнодушношћу према томе како ћу нешто да пишем, све док је по правопису. Не знам колико ће ово трајати и шта ће бити закључци, али не би било лоше да се након свега направи још један одељак (као они горе) о транскрипцијама, где би се рекло како треба транскрибовати. Не у превелике детаље (без превелике жеље), али чисто да се зна да ли треба ово или оно. Михајло ^{_[ talk _]} 00:06, 11. јануар 2008. (CET)

Е, мој Микајло, па и да неко горе напише све о транскрипцији, би ли то неко поштовао? То би био узалудан посао, све док и даље има људи који селективно поштују правопис - сад ми се свиђа, сад ми се не свиђа. Дакле, прво да се створи правило јел Википедија поштује правопис у потпуности или само кад јој се то свиђа, па онда у зависности од тога, да пишемо и правила транскрипције или не.--Јагода испеци па реци 00:17, 11. јануар 2008. (CET)

Сам доказ је и то да сам једно барем десет пута напоменула онако уљудно и културно да се Mac транскрибује као Мак а не као Мек, и једноставно као да сам писала у ветар... А ја да ризикујем да опет будем блокирана само због Правописа, једноставно, нећу. --Јагода испеци па реци 00:19, 11. јануар 2008. (CET)

Јагода, знаш бре о којој табели причам. На нету се може наћи у једном од бројева Језик данас, број 15. чини ми се, мрзи ме сада да тражим. Дакле, табела је за преношење гласова, изгледа да не читаш шта пишем. По тој табели енглеско /w/ се преноси као /в/ и нема ништа о изузетку по којем би се на крају ријечи, или испред гласа /о/ преносило као /у/, што је наш случај са Виндо/у/з... Више пута сам качио линк на тај број часописа на Вики. Дакле, да би ми овдје транскрибовали неки информатички појам, морамо бити сигурни да ће се тај појам транскрибован, односно адаптиран уносити у српски и неће се тражити замјена у нашем језику, радити превод и сл, а о томе не одлучује Правопис, него људи од струке. Не постоји ниједна реченица у Правопису која каже, Правопис одлучује да ли ће се неки појам који улази у српски језик, или треба да уђе, транскрибовати, превести, или тражити замјена за њега у нашем језику, дајући ново значење некој нашој ријечи. Ако нисмо у стању то да схватимо онда не знамо ни чему служи односно шта је Правопис. Имена су друга прича. Јасно стоји у Правопису да се имена не преводе, него транскрибују по датим правилима, мада и ту лингвисти као Прћић наводе неке изузетке, управо у том лингвистичком издању под именом Језик данас. —-Славен Косановић- {разговор} 00:27, 11. јануар 2008. (CET)

Славене, да си мало боље погледао ту табелу, установио би да прича о преношењу изговорених гласова. Изговор је /ˈwɪndoʊz/ (погледај, рецимо, овде, или у извору по жељи), и ту имаш само једно w (оно на почетку), и само оно се преноси као в; пренеси лепо тај изговор, слово по слово, по табели, и добићеш виндоуз. Писани облик, Windows, нема баш никакве везе с том табелом, на коју се упорно позиваш. Што се тиче другог питања које си потегао, не видим да се овде ико бунио хоће ли ’framework’ бити костур, или фрејмворк, или нешто треће; битно је само да на српском не може остати framework. — Bbasic (разговор) 01:26, 11. јануар 2008. (CET)

OK, izgovorenih glasova, ali nema šanse da se to primjeni na imenice, barem ne bukvalno, bez adatacije. Da je neki naš stručnjak, lingvista, radio transkripciju i adaptaciju za ime Windows, sigurno bi bila drugačija, u tome i jeste problem. Osim transkripcije nekada se glasovi i adpatiraju kako bi bili u duhu jezika. Vindouz nikako neće ući u jezik bez adaptacije jer je totalno rogobatna konstrukcija. Dakle, neku adaptaciju treba izvršiti tu. Ja ne znam da li si ti pokušavao to da izgovoriš, čak ni englezi ne izgovaraju tako, nego se to /z/ na kraju nekako gubi pri izgovoru i zvuči više kao /s/ na engleskom. Dajte mi neki primjer u nekoj jezičkoj publikaciji da je iko od naših lingvista Windows transkribovao kao Vindouz. IPA nije zakon za srpski jezik i iako sa većinom "imena" stvari funkcionišu kako treba po toj tabeli Prćića, to nikako neće biti slučaj sa opštim imenicama. S druge strane, ideja da sve neprevedene pojmove iz informatike, odnosno za koje ne postoji adekvatan prevod, treba transkribovati je totalno van pameti. Ako treba da uđu u naš jezik, jer nema adekvatnog prevoda, onda će mnogima biti neophodna dodatna adaptacija, a ovdje na viki mi nismo kvalifikovani da se igramo lingvista i dajemo prijedloge, gdje se čak i lingivsti stručnjaci zamisle. —-Славен Косановић- {разговор} 02:02, 11. јануар 2008. (CET)

Виндоуз лепо пише Клајновом руком (његова рубрика у НИН-у бр. 2794), и ето колико твоја процена да би „транскрипција сигурно била другачија кад би је радио неки наш стручњак, лингвиста“ има смисла. Још оно „сигурно“ онако стоји посред реченице, као да си већ питао све и једног стручњака и да су ти сви потврдили оно што се теби свиђа. Не можеш умислити да је нешто изузетак само зато што се теби свиђа другачије — да је виндоуз изузетак, Прћић би га навео; док није наведен као изузетак — није изузетак. А твоју реченицу да се „осим транскрипције гласови некада и адаптирају како би били у духу језика“ радије не бих нашироко да коментаришем јер бих могао свашта рећи, па ћу поменути само оволико: транскрипција јесте, по дефиницији, адаптација гласова како би били у духу језика, и ти сад види колико је твоја горња реченица бесмислена. Како би било да се информишеш макар шта значе одређени појмови, пре него што покушаш да оставиш утисак како знаш нешто о томе — да ти се овакви гафови не би више дешавали? Уједно, искључујем се из разговора, јер нисам планирао ни да улазим у још једну од „лингвисти су будале, ми знамо боље“ расправа, али нисам могао да одолим кад сам видео како се савесно позиваш на Прћићеву табелу, чији очигледно ниси прочитао ни увод. :D (Већ видим и наставак: „Ако је циљ транскрипције адаптација, онда транскрипција виндоуз сигурно — ти си стручњак за те сигурне процене, као што смо горе видели — није добра, сви лингвисти с докторским титулама су будале а ја сам паметнији од њих, и зато ће да буде по мом“, и са задовољством ћу га прескочити. Кад наведеш неку литературу, нешто више од свог нарочито цењеног мишљења, онда можемо наставити — само немој да опет буде ко̂ с Прћићевим табелама. :)) — Bbasic (разговор) 04:00, 11. јануар 2008. (CET)

Ово је већ непотребна арогантност. У реду је показати да неко није у праву (ако није, или изнети своје мишљење ако се не може тачно рећи) али нема потребе за кињењем његове поенте. Под овим подразумевам конструкције типа „и ето колико твоја процена [опис] има смисла“, „Не можеш умислити“, „Како би било да се информишеш макар шта значе одређени појмови, пре него што покушаш да оставиш утисак како знаш нешто о томе“. Башићу, можда ти је Славен нечим стао на жуљ, али стварно не видим да је на исти начин нападао твоје ставове (пре овог обраћања). Михајло ^{_[ talk _]} 18:05, 11. јануар 2008. (CET)

Da si ti pažljivo pročitao taj članak u kojem se nalazi ta tabela, došao bi do rečenice u kojoj Prćić kaže da imena treba da zadrže svoje stano porijeklo, dok imenice koje se usvajaju u jezik trpe dodatne adaptacije fonema i gube svoje strano porijeklo. Takođe, Prćić, a i Pravopis se bave gotovo isključivo ličnim/vlastitim imenima, ponekim geografskim odrednicama, tako da nije moguće naslutiti prijedloge za ostale opšte imenice, koje ponavljam, ako ulaze u jezik osim fonetske transkripcije, prenošenja glasova iz engleskog u srpski, trpe i dodatne adaptacije, asimiliraju se, kao što je to bio slučaj sa mnogim drugim imenicama stranog porijekla koje smo uzimali iz stranih jezika. Kada sam govorio o adaptaciji, mislio sam upravo na to (zato sam iskoristio oba termina), na dodatnu adaptaciju, asimiliaciju opštih imenica, pošto će neke po svoj prilici ulaziti u jezik i gubiti svoje strano, englesko porijeklo. Ako je Klajn predložio Vindouz, što ja ne mogu da provjerim, bez obzira što ti meni citiraš NIN i rubriku ja nisam pretplatnik NIN-a, mislim da je i sam svjestan koliko je to rogobatna konstrukcija u srpskom jeziku. Jezik nije monopol lingvista, nego se jezikom svi služimo. E, sad. Sigurno smatra, da ime porodice tog operativnog sistema treba da zadrži svoje strano porijeklo, što mene, niti bilo koga, ne spriječava da kritikujem tu konstrukciju. S druge strane, ovo silovanje transkripcija informatičkih pojmova na Vikipediji, dovelo je do besmislenih konstrukcija za naslove članaka, tipa Vindouz ćirilicom, /XP/ latinicom, pa Mek OS X, odnosno transkribovano Mek, a /OS X/ izvorno engleski..., (da dodam, da bi ispravno bilo Mak, ali trenutno je Mek..., jer su neki ubjeđeni da je Mek). Da ne govorim o drugim potencijalnim besmislicama koji su na vidiku, ako se ovako nastavi. Na kraju, koliko ja znam, nema stručnjaka za srpski jezik na Vikipediji. Ima samo interpretatora Pravopisa i jezičkih pravila. I ja tebe gledam, kako izvlačiš zaključke o tome šta kaže Pravopis, šta kaže Klajn, Prćić, jer si ti ubjeđen da znaš o čemu govoriš. Dakle, kolega, imati i konsultovati Pravopis i ostalu jezičku literturu, ne čini te stručnjakom za jezik. Navikni se, da osim tebe, i drugi imaju svoje amatersko mišljenje o jezičkim pitanjima na Vikipediji, jer Vikipedija nije kolegijum stručnjaka, niti ima uređivačko tijelo. —-Славен Косановић- {разговор} 17:50, 11. јануар 2008. (CET)

Da je neki naš stručnjak, lingvista, radio transkripciju i adaptaciju za ime Windows, sigurno bi bila drugačija, u tome i jeste problem.

Slavene, stvarno! A sta su Klajn Prcic? Pekari?

ali nema šanse da se to primjeni na imenice, barem ne bukvalno, bez adatacije.

Naravno, o tome stalno drvimo i ja i Basic i Delija. Transkripcija je ADAPTACIJA, a ne verno prenosenje original izgovora.

Druga stvar, ono W sto ti vidis u Prcicevoj tabeli NIJE slovo W nego samo znak za obelezavanje glasa koje se nalazi na pocetku reci windows. Dakle, ovo SLOVO W i ovaj IPA znak W nemaju veze jedno sa drugim. Jedno je englesko slovo, a drugo je IPA znak za obelezavanje glasa i taj GLAS se uvek prenosi u srpski kao V. Slovo W ne. Uostalom kao nijedno drugo slovo u engleskom jeziku. A opet ti ponavljam, jer tebi izgleda nista ovde nije jasno (ovo bez uvrede, ali mi se tako cini): IPA transkripcija sluzi za prenosenje engleskih glasova. SVAKA bozija rec u engleskom jeziku je sastavljena od glasova, bila ona glagol, pridev, uzvik, uzdah, zajednicka ili vlastita imenica. Prema tome, IPA moze da se koristi za transkripciju SVIH reci. Druga je stvar sto se u srpskom samo imena transkribuju, a zajednicke imenice prevode. --Јагода испеци па реци 09:34, 11. јануар 2008. (CET)

Kad već spominjete da je transkripcija ADAPTACIJA, trebali ste to imati na umu kada ste noževima branili svoju rogobatnu konstrukciju Majkrosoft (na štetu Mikrosoft). --Дарко Максимовић 17:52, 15. јануар 2008. (CET)

Podnaslov

Klajn i Prćić su sekundarni u ovoj priči.

1. Trebalo bi da radimo kao Rusi, a ne imamo dvostruke standarde.
2. Mora da bude uniformno da bi izgledalo ozbiljno.
3. ?
4. Ja i dalje čekam.

-- Bojan  Razgovor  09:45, 11. јануар 2008. (CET)

I te kako su relevantni.

1. O kojim dvostrukim standardima pricas? I jesi li ti siguran da je u Rusima i Bugarima jasnije nego nama? Po cemu si to zakljucio? Po imenima njihovih clanaka? Ko ti garantuje da i oni nemaju iste ovakve rasprave kao i mi? Da li si siguran da je njihov pravopis savrseno jasan po pitanju transkripcije? Za ovu tvrdnju trazim referencu.
2. Samo je uniformno ozbiljno? Zao mi je, ali to je tvoje LICNO vidjenje. Gde pise da je samo uniformno ozbiljno?
3. ?
4. ?

--Јагода испеци па реци 10:41, 11. јануар 2008. (CET)

Уосталом перцепција униформног је различита. По ком критеријуму, питање је само. Нпр. ако дефинишемо да се све речи са парним бројем слова транскрибују а оне друге пишу у оригиналу, и тако урадимо, све је униформно из перспективе тог правила, иако је из угла практичне оправданости тоталан апсурд. Михајло ^{_[ talk _]} 11:04, 11. јануар 2008. (CET)

Recimo članak Ogg je bio pisan tim dvostrukim standardima. Gledajući istorije članaka Microsoft Windows i na bugarskoj i na ruskoj vikipediji vidi se da oni teraju izvorno od 2004/2005. Da, samo jednoobrazno je ozbiljno, da ne bude da nas je pisala banda diletanata. Ja još čekam. -- Bojan  Razgovor  14:39, 11. јануар 2008. (CET)

Свака част на опсервацији, али чак и да је твоја претпоставка тачна (јер је ипак, још увек претпоставка, нигде написмено не пише да руски и бугарски правопис имају јасна правила о томе) ја те опет питам: Зашто бисмо се ми поводили за њима? Само зато што су исто словенски језици и користе ћирилицу исто као и ми? То није довољан разлог да српски поштује правопис бугарског или руског који можда гласи: имена програма се остављају у оригиналу. Шта чекаш? --Јагода испеци па реци 14:49, 11. јануар 2008. (CET)

Ништа. Крећем да враћам. -- Bojan  Razgovor  14:52, 11. јануар 2008. (CET)

ДА враћаш, шта? --Јагода испеци па реци 14:58, 11. јануар 2008. (CET)

Хм, ово није требало да радиш. Стварно није требало...--Јагода испеци па реци 15:11, 11. јануар 2008. (CET)

Бојане, нисам чак ни примијетио ову расправу док нисам на листи надгледања примијетио твоје бахато понашање. Нисам примијетио расправу јер ономад кад је писало онако како си ти замислио да треба, и кад сам ја поставио питање за тебе и остале овде, нико, ни ти, није одговарао на моја питања. И тако сам потпуно заборавио да постоји ова тема на овом подфоруму. --Дарко Максимовић 14:24, 15. јануар 2008. (CET)

Ти чекаш? Шта чекаш? Јагода ти је на сваку реченицу одговорила примјерно, али ти си наставио са „ја чекам“, у стилу „Бојан надурено сједи, што год му се каже није битно, он и даље лупка прстом по столу и чека.“ Шта чека, није рекао. Ваљда чека да се људи са њим сложе, пошто се уморио од непрестаног понављања „Униформно је једино добро“. Није, Бојане, „униформно“ једино добро, него је правилно једино добро. Да ли свјесно или несвјесно, али ти не успијеваш да сагледаш ситуацију каква јесте — правилно је транскрибовати, али не успијевамо све - конкретно скраћенице - па ће те скраћенице мало да причекају док у домаћој стручној литератури не ојачају наше скраћенице за те појмове. Оно што можемо, можемо, оно што не можемо, мало ће да причека. Ја знам да сви знају како се изговара Windows, али Bash ће неки да изговарају Баш, неки Беш, а Excel ће неки да изговарају (као што видимо изнад) неправилно Ексцел, а неки Ексел (Енглези не изговарају ово 'ц' ни под каквим условима, погледајте неки ријечник). За неке скраћенице већ постоји рјешење - CD се преводи као компакт диск или компакт-диск. Што се тиче примједбе да се ни у једној струци не транскрибује, молим те да ли знаш о чему причаш? Ни у једној струци, осим информатике тренутно, се не оставља у оригиналу! Примјери: биологија, физика, математика, енергетика, географија, историја, .......... Значи, то што Руси тренутно немају снаге да се суоче са транскрипцијом, не значи да не треба ми то да радимо. Узми неке друге језике, нпр. арапски, јеврејски, јапански, језике који воде рачуна о свом идентитету - нигдје нема у оригиналу, свуда се транскрибује и преводи. То што ми имамо азбуку која је дјелимично компатибилна са енглеским (латинским) алфабетом, не значи да треба да остављамо у оригиналу. Да ли мислиш, на крају крајева, да Енглези остављају руске ријечи из информатике у оригиналу? Ћирилицом, руске, праве ријечи? Мало сутра. Све се то прилагоди енглеском језику. Мислиш ли да се јапанска имена пишу у оригиналу на енглеском? Наравно да не. Нити имена јапанских производа (софтверских, на примјер) - јер ниједан Енглез не зна јапански. А зашто би наша дјеца морала знати енглески? Пожељно је, треба да знају у данашње вријеме, али не морају. И зато треба да су у могућности да читају текст из било које стручне литературе без да стално вире у ријечник или још горе около говоре неправилно Баш, Фирефокс, Мац ос, итд. Али изгледа да овде ријечи не важе ништа, него само ко има дугме „блокирај“ а ко не. --Дарко Максимовић 14:24, 15. јануар 2008. (CET)

Дарко, спусти мало лопту и покушај да разговараш искључиво аргументима. То да се по неким питањима неки овдје не слажу не треба да спусти ниво комуникације на ниво личног. Или си ти другог мишљења? --Kaster (разговор) 16:34, 15. јануар 2008. (CET)

Друже Кастер, пре писања оваквих коментара, требало би да се прво известиш о случају који се спремаш да коментаришеш. То би требало да се каже пре другој страни, Дарко је у сваком моменту разговарао уз АРГУМЕНТЕ - навођење Правописа и правописних правила (и не само овде, него и на многим другим страницам за разговор), док су друга страна дискутовала без аргумената. Правопис је такав какав је, други немамо, и мора се поштовати. Сад, што се то неком не свиђа, то је његова ствар. А да се дугме за блокирање користи у борби против правописа кад се нема аргумената сам и ја осетила на сопственој кожи, тако да Дарко не говори ништа напамет или што није тачно или из беса. Довољно је погледати његову и Бојанову страницу за разговор и видећеш да сам у праву. --Јагода испеци па реци 16:58, 15. јануар 2008. (CET)

Зашто бих морао да се информишем о историји нечијег сукоба. Само сам примијетио да је Дарков текст прилично агресивно скројен и предложио му да не улази у или продубљује сукоб. То нам је ваљда свима у интересу. Боље спријечити него лијечити. --Kaster (разговор) 17:06, 15. јануар 2008. (CET)

Pa valjda je osnovni red da pre nego što komentarišeš nešto da se obavestiš o tome. Darko je izgubio živce, a ovo ovde što se dešava nije normalno, jer ceo projekat trpi zbog jedne jedine osobe. Koliko je to u interesu zajednice, i hoćemo li, zarad projekta, da dopustimo da nas jedna jedina osoba ovde siluje skoro svakog dana (kad ima internet) i bez prestanka? --Јагода испеци па реци 17:12, 15. јануар 2008. (CET)

Ред је да је свака реченица прикладна. А не би било први пут да пројекат пати због некога. ;) --Kaster (разговор) 17:17, 15. јануар 2008. (CET)

Darko, zar nisi ti prvo (dok mene nije bilo nedelju dana) sve ispremestao? Čekam da nastavim razgovor sa Goranom, ali on ne dolazi na IRC (i kad dođe,brzo ga nem). Dakle, meni niko nije ODGOVORIO, već je mlatio praznu slamu. Ti porediš geografiju, biologiju, fiziku, matematiku sa informatikom? Molim te, reci mi gde ti to u ovim naukama imaš IMENA (vlasitite imenice) poput Windows XP, Firefox, Basic, Apache, Unicode, ASCII, Xeon? Ovo o pogrešnom čitanju nekih termina nije nikakav problem. Dovoljno je da početku napišeš samo Izvorno_Ime (čita se Tako_Kako_Se_Čita). 145 miliona Rusa nema potencijala da se suoči sa trankripcijom, otkud ti to? Engezi pišu latinicom i samo latinicom, bilo bi malo šugavo da pišu Тетрис (jedini program koji znam da je ruski) . Arapski i hebrejski jezik se pišu i čitaju sdesna na levo, bilo bi malo neprikladno da se piše sleva na desno kao u engleskom i srpskom, zar ne? Dalje, Japanci i Kinezi koji ultra drže do svog identitenta pišu Windows isto latinicom. I na kraju ti želiš da ti Vikipedija izgleda kao da su je pisali slepi? -- Bojan  Razgovor  16:58, 15. јануар 2008. (CET)

Млаћење празне сламе су аргументи које једино ТИ не прихваташ. Престани молим те да поредиш српски правопис са руским или бугарским јер то апсолутно нема везе једно са другим. Имена програма су имена као и сва друга, а имена се транскрибују, према томе, имена програма се транскрибују. Једини проблем који се појављује су скраћенице које садрже слова којих нема у ћирилици, и то онда мора остати у оригиналу. Али само то. Такав ти је СРПСКИ ПРАВОПИС, а ми овде пишемо Википедију на српском. Не на бугарском, не на руском, а поготову НЕ НА ЈАПАНСКОМ ИЛИ КИНЕСКОМ!!!. НА СРПСКОМ. --Јагода испеци па реци 17:02, 15. јануар 2008. (CET)

Не поредим српски правопис са бугарасим или руским, то ви мени потурате. Ја сам лепо рекао да се угледамо на њих и да пишемо имена изворно исто онако као албуме или песме. -- Bojan  Razgovor  17:05, 15. јануар 2008. (CET)

A što bismo mi to radili? Iz kog razloga? Već sam ti rekla gore. Ne treba mi ni na koga da se ugledamo, samo treba da poštujemo SRPSKI pravopis, jer ga imamo. Ne razumem tu logiku ugledanja, niti vidim ijedan dobar razlog zašto bismo mi, na svoju ruku, ovde na Vikipediji, odlučili da se ugledamo na Ruse i Bugare i da pišemo u originalu informatičke programe, a da se oglušujemo na naš pravopis koji kaže nešto sasvim drugo.--Јагода испеци па реци 17:08, 15. јануар 2008. (CET)

Да не бисмо долазили до конфузије и шаренила. -- Bojan  Razgovor  17:15, 15. јануар 2008. (CET)

То је твоје лично виђење. Да ли је битније твоје лично виђење или оно што је званично према Правопису?--Јагода испеци па реци 19:01, 15. јануар 2008. (CET)

Ја сам пар пута био јавно гађан парадајзима зато што сам се залагао да не поштујемо нешто што „ружно изгледа“ (Ал Пачино, Мајкрософт, Елвис Пресли, Еди Мерфи итд.), при чему сам ја имао на уму да је то апсолутно неприхватљиво, јер је прихваћено како је прихваћено, и само правимо смијурију овде. Одговор који сам добијао је „Тако пише у правопису“, и ту се расправа завршавала. Дакле, оно што сам ја имао проблем је био проблем у једном слову у неким именима, а ти желиш да у потпуности заобиђеш комплетан правопис и играш се судије. Да ли ће овде бити игра двоструких стандарда или не, видјећемо. Кад сам ја говорио „сви тако говоре“, сви су говорили „ако баба Јока каже тако, не кажу сви тако“ и „то је оригинално истраживање“. Чини ми се да нпр. Кастер овде стаје на страну Бојана који на најочигледнији начин игнорише правописна правила јер 1. „википедија би изгледала као да су је писали слепи“ 2. „само униформно је добро“. И једна и друга тврдња су лични ставови, и не разумијем да теби смета "шаренило" у једној категорији, а не смета ти тотално шаренило латиничних имена у ћириличном чланку (!?).

Наука је наука, и ако ти кажеш „у озбиљној струци се не транскрибује“, ја сам дужан да заштитим све озбиљне струке у којима се транскрибује, и да кажем да и информатика мора да поштује иста правила. Све науке су имале проблема са страним именима планина, ријека, градова, политичара, војсковођа, затим замисли само електронику, електроенергетику, која се код нас уопште није развијала, него све само у Европи и Америци, колико су они требали да користе назива за којекаква кола, транзисторе, жице, проводнике, легуре, затим погледај машинство које се развијало у Русији, Њемачкој, Америци, Енглеској, најмање код нас, ... зашто мислиш да је Microsoft Word нешто специјално у односу на нпр. Carburettor (карбуратор), Ferrari (Ферари), Chevrolet (Шевролет)? Примијетићеш, међутим, да се BMW одувијек пише баш тако, јер проблем страних скраћеница је нешто што од раније постоји, а не откад смо ми дошли на википедију.

И, на крају срамота је за све администраторе (без изузетка) што толеришу насртаје на правопис када је у питању други администратор. Наравно, срамота је што се и један администратор понаша како се Бојане ти понашаш, али кад већ то радиш, остали би требали да те опомену (што не видим да се дешава). --Дарко Максимовић 17:38, 15. јануар 2008. (CET)

Mešaš pitanje pravilne/nepravilne trankripcije sa pitanjem (polu-)transkripcija ili ne. Meni ne smeta šarenilo u kategoriji da li će nešto biti latinično ili ćirilično, već što će nešto biti transkribovano, a nešto ne dok se pravopisni potencijal ne dogovori. A ko si ti da istupaš u ime ostalih nauka? I dali ti porediš izgovaranje vlastitih imenica, na primer Liverpool, sa nekom reči punom iks, ipsilon, kju, duplo w? Sad se prebacuješ na zajedničke imenice. Da li sam ja ikada napisao da se firmver piše Firmvare, softver software, ljuska ili školjka (btw moj profesor koristi interpreter (ili interpretator) komandnog jezika) shell? -- Bojan  Razgovor  18:01, 15. јануар 2008. (CET)

Ništa ja ne miješam, ja govorim o poštovanju pravopisa. Ja ga nisam poštovao na jedan način, a ti na drugi. Što se tiče Liverpoola, on možda nema iks, ipsilon, kju i duplo v, ali ga imaju New York, Quebec i drugi. I ja nisam prešao na zajedničke imenice, nego sam i njih između ostalih nabrojao. A vlastite su Yamaha, Ferrari, Chevrolet. --Дарко Максимовић 18:30, 15. јануар 2008. (CET)

Mislio sam na skraćenice sa tim egzotičnim slovima. 2) Ali nisu informatika. -- Bojan  Razgovor  18:38, 15. јануар 2008. (CET)

Само једно питање. Зашто је информатика толико посебна и толико другачија од осталих наука да би се у њој требало дозволити КРШЕЊЕ ПРАВОПИСА док се то не ради у другима? Опет понављам, овде се ради само о твом личном доживљају, који може бити релевантан кад пишеш нешто за своју душу, али кад се ради о Википедији, не вреди ни пребијене паре, баш као ни Дарково што се тиче Преслија или моје што се тиче наватла или Теотивакана. Ниси једини који би волео да су у правопису неке ствари другачије, али разлика између тебе и мене и Дарка, нпр. јесте што ТИ тераш своје и правопис подређујеш твом личном укусу, а ми се повинујемо онима који боље знају од нас. И мислим, стварно, што је доста, доста је. Докле мислиш да тераш овако? Док сви не попадамо мртви и дигнемо руке па да онда можеш да радиш како ти се свиђа? То што радиш стварно нема никаквог смисла, а такође нема смисла да се то толерише од стране администратора. Мислим, певај, али и за појас задени. Што је много, много је. --Јагода испеци па реци 19:09, 15. јануар 2008. (CET)

Други поднаслов

Мислим да су ове расправе мало пренапумпане јер компромисно решење постоји. Ипак је ово вики. Ево мојих предлога по том питању: --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)

Поставке:

1. Да би нека реч била прихваћена у српском језику, неопходно ју је транскрибовати. Другим речима, хиперкоректни облик за Виндоуз латиницом је Vindouz а не Windows. Ту уопште нисмо ретки, има доста језика који се служе транскрипцијом, а међу њима и неки који то раде иако им је основно писмо латиница (нпр. летонски и словеначки; успут, њихови Википедијанци су "погрешно" дали назив Википедији на словеначком; требало је да и код њих буде "Википедија"). --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)
2. Какогод, наш Правопис не забрањује коришћење изворне ортографије. Такође, многе технике и науке користе термине у неизмењеном облику. Штавише, кад неки говорник српског тражи Виндоуз, тешко је да ће то написати, већ ће се користити изворном ортографијом. Другим речима, иако реч какогод мора бити транскрибована да би била одомаћена, њу је потпуно исправно писати и нетранскрибовану. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)
3. Посебну групу чине скраћенице типа C++, јер су оне идеографске, а не алфабетске форме. Иако треба објаснити како се изговара, оваква имена треба третирати као "слике" а не као речи -- по аналогији с третирањем бројева, различитих знакова и сл. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)
4. Посебне подгрупе горње групе чине: --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)
   • Скраћенице које иза себе имају конструкцију која се може смислено превести. Пример за то је FAQ и овде већ одомаћен превод НПП. У таквим случајевима свакако треба имати и једну и другу варијанту, јер се енглеска варијанта третира такође као идеограм и сваком (ко се иоле служи Интернетом) је јасно о чему се ради кад види ту скраћеницу (док НПП и није баш најјасније; мада временом може постати јасније, наравно). --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)
   • Скраћенице које саме за себе чине неку смислену целину. Најпознатији је пример Гнуа, а најкарактеристичнији је пример Гнома. И ту треба користити оба облика, с тим што се облик на српском добија преводом саме скраћенице. Тако је Gnome постао Гном (сами аутори пројекта су инсистирали на преласку с облика скраћенице на облик имена, па више није GNOME него је Gnome. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)

Предлози:

1. У сваком чланку је потребно објаснити на почетку етимологију речи и њене изворне и преведене или транскрибоване варијанте (односно, изговор, ако не постоје превод или транскрипција). --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)
2. Принцип "ко пре девојци" ради потпуно пристојно за ћириличке и латиничке чланке. У том смислу, предлажем исти принцип и овде. Ако је сарадник започео чланак (као и у случају писма, клице се не рачунају) у једном облику, у том облику се наставља конзистентно. Други називи треба да буду преусмерења. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)

   Не слажем се. Идемо у још горе стање. -- Bojan  Razgovor  19:51, 15. јануар 2008. (CET)

3. Ако се неко одлучује за транскрипцију или превод, треба да пита неког стручног за савет. Наравно, може направити иницијално чланак, па га после средити ако му је транскрипција била лоша. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:44, 15. јануар 2008. (CET)

Broj dva neće da može. Izvorno pisanje jeste dozvoljeno prema pravopisu ALI SAMO U LATINIČNOM tekstu. Prema tome, ako neko počne članak latinicom, onda može da bira, ako je članak pisan ćirilicom, ne može se birati, osim u slučajima kada je transkripcija nemoguća (dakle, te skraćenice ili ako nam je nemoguće saznati kako se neka reč izgovara, što otpada.) Dalje, čak iako se prihvati taj sistem ko pre devojci, šta ćemo kada neko poželi da latinično napisani tekst čita u ćirilici? Klikne na jezičak „ćirilica“, i onda dobije pravpisno neispravan tekst, jer ima ćiriilični tekst sa imenima programa u originalu, latinicom ispisana. Prema tome, ovaj sisem "ko pre devojci" jednostavno ne može da funkcioniše dobro na Vikipediji. Da nemamo tu mogućnost menjanja pisma, moglo bi. Ovako, to jednostavno nije moguće. --Јагода испеци па реци 19:54, 15. јануар 2008. (CET)

Pa, daj mi konkretno pravopisno pravilo koje govori o tome kako je pisanje izvornom ortografijom zabranjeno u cirilickom tekstu. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:57, 15. јануар 2008. (CET)

Мудра прича, али збрзан приједлог. Твој се приједлог у основи своди на другу ставку, која се у основи своди на „Како ко хоће, и да га нико у томе не омета.“. Не сјећам се да је ико био тако компромисан око правописа када „узурпатори“ нису били администратори. Чак се радило о мањим узурпацијама (једно слово једне ријечи). Ако, Милоше, погледаш своју прву реченицу из овог поста, видјећеш да гласи овако:

Да би нека реч била прихваћена у српском језику, неопходно ју је транскрибовати

Што се тиче изворне ортографије, она је, колико ја знам, дозвољена само да би се указало на оригинални облик, нпр. у фусноти, или кад се име први пут спомиње, па у загради, итд. Али не и као прихваћени облик. Из тога креће лавина тешкоћа у језику, које сам већ набрајао, због чега је вјероватно и забрањено у правопису. Дакле, као што сам кажеш, ове ствари се морају транскрибовати (можемо се расправљати да ли је одређена транскрипција добра или не, али не смије остати у оригиналу) --Дарко Максимовић 19:58, 15. јануар 2008. (CET)

И не вјерујем да може и у латиничном тексту, осим у случајевима које сам већ споменуо (у фусноти или загради, да би се указало на оригинални облик, као што је случај за имена у математици итд.), али не и да се трајно користе у тексту. --Дарко Максимовић 20:00, 15. јануар 2008. (CET)

"Mora se transkribovati" znaci da mora postojati u transkribovanom obliku. Ajd, matematicar si, znas sta to znaci ;) Vikipedija je enciklopedija i bavi se i ovim poslom (odomacivanjem reci), jer se, izmedju ostalog, nijedna druga enciklopedija time nece baviti. To znaci da mora postojati transkribovani oblik -- na jednom, definisucem mestu, dok se taj oblik ne mora koristiti uvek. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:06, 15. јануар 2008. (CET)

Inace, Pravopis se nigde ne izjasnjava kako se ne smeju koristiti reci u izvornom obliku. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:06, 15. јануар 2008. (CET)

Bojane, mozes li pojasniti svoj stav? I dati neke razumne okvire zasto bi to bas bilo tako? Slican stav se ticao i naporednog koriscenja cirilice i latinice odjednom, pa je ipak sve uglavnom dobro. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:06, 15. јануар 2008. (CET)

Не свиђа ми се мешање транскрибованог и не-транскрибованог јер се трудим да све буде једнообразно и то не бих поистовећивао са латиницом. -- Bojan  Razgovor  20:08, 15. јануар 2008. (CET)

E, da, Darko, jos jedna napomena. Bojanov stav predstavlja stav jedno 60% (a i vise, mozda) ljudi tehnicke struke. Ovo nije "kompromis oko Pravopisa" jer je sve sto sam predlozio po Pravopisu (ako nije, dajte mi konkretne izvore); stavise, i Bojanov stav je u skladu s Pravopisom. Takodje, ova prica je bila vise nego ocekivana i pitanje je bilo dana kad ce se ovako nesto pokrenuti. O njoj se nije raspravljalo samo zato sto niko to nije pokrenuo. A dobro je sto je pokrenuta, jer to znaci da ce se resiti jedan potisnuti problem. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:14, 15. јануар 2008. (CET)

Bojane, pa i treba da bude jednoobrazno na nivou clanka. Uostalom, to nam je jedini nivo na kom mozemo da guramo kakvu-takvu jednoobraznost --Милош Ранчић (р|причај!) 20:14, 15. јануар 2008. (CET)

Ја се залажем на нивоу ове Википедија. -- Bojan  Razgovor  20:16, 15. јануар 2008. (CET)

To je vrlo tesko ostvariti i kad je sve harmonicno. Rigidan sistem puca tamo gde je najslabiji. A da ne pricam o tome da je bez ovakve vrste kompromisa ovo jedna dugotrajna pat pozicija; mozda i narednih sto godina. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:22, 15. јануар 2008. (CET)

Pravopis o transkripciji

Tačka 101. Pravopisa. str. 186.

U pisanju tuđih vlastitih imena u našem standardnom jeziku primenjuju se dva postupka: prilagođeno pisanje (primenljivo u ćirilici i latinici) i izvorno pisanje (primenjljivo u latinici). Da li je ovo dovoljno jasno? —Јагода испеци па реци 20:20, 15. јануар 2008. (CET)

Meni jeste, ali sad ćeš vjerovatno biti izignorisana (niko nije vidio, znači nije ni bilo) --Дарко Максимовић 20:32, 15. јануар 2008. (CET)

Navikla sam ja na to... A i ako primete, opet će naći neka "svoja" samo njima jasna tumačenja...--Јагода испеци па реци 20:35, 15. јануар 2008. (CET)

Ali mi imena pesama, igara, singlova i albuma ne transkribujemo, ni ne prevodimo. -- Bojan  Razgovor  20:40, 15. јануар 2008. (CET)

Вероватно зато што не постоје адекватни преводи. Дакле, шта о овом правилу: ако не може да се преведе или транскрибује, остаје у оригиналу. У супротном једноставно подлеже правилима правописа? Михајло ^{_[ talk _]} 20:42, 15. јануар 2008. (CET)

Nisam učestvovao u odlučivanju, vjerovatno je palo neko glasanje, ali to je neispravno i jasan dokaz srpske nemogućnosti da sve isprati. Zbog čega bi se razlikovali nazivi albuma i igara od npr. imena filmova? Nema razloga. A da ne govorimo da je pjesma, singl, album itd. rijetko umjetnost, nego „estrada“ i da nema velikog značaja, dok ovde govorimo o -nauci-, što je jako bitno, i ne smije ostati netranskribovano/neprevedeno i u suprotnosti sa pravopisom. --Дарко Максимовић 20:46, 15. јануар 2008. (CET)

Користимо дистрибутерске називе за филмове. Објасни ово друго. -- Bojan  Razgovor  20:47, 15. јануар 2008. (CET)

Jeste, Mihajlo, zato što ne postoje adekvatni prevodi. Sve ostalo podleže pravopisu. Kod imena kompjuterskih programa je jasno kao dan: radi se o imenima proizvoda, a imena proizvoda se transkribuju. Kao što lepo reče Darko, ako transkribujemo opel, mercedes, i sl. treba da se transkribuje i vindouz i vord i ubuntu i linuks. Ono što se može, kako je to pravopis lepo rekao. "Izuzetno se može pisati u ćiriličnom tekst izvorno ime ako ne znamo kako se transkribuje". Dakle, ono što znamo kako se transkribuje, to se transkribuje, a to su sva imena. Ono što ne znamo kako, a to su skraćenice koje imaju slova kojih nema u ćirilici, ostaje u originalu, do daljnjeg, dok pravopisci ne smisle kako ćemo i to prilagoditi ćiriličnom pisanju. Ja stvarno ne kapiram kako nakon svega ovoga ima još onih koji i dalje mogu da tvrde da je bolje ostavljati imena programa u originalu. --Јагода испеци па реци 21:00, 15. јануар 2008. (CET)

Не, не игноришем, ево одговора. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:04, 15. јануар 2008. (CET)

Такође, Јагода, дај ми и пуну референцу на твој Правопис, пошто нам се стране не слажу. (Чини ми се да се служиш Правописом МС/МХ из 1960.) --Милош Ранчић (р|причај!) 21:04, 15. јануар 2008. (CET)

Tacka 97a, Pravopis srpskoga jezika, Pesikan-Jerkovic-Pizurica, str. 103: --Милош Ранчић (р|причај!) 21:04, 15. јануар 2008. (CET)

Samo izuzetno se u cirilickom tekstu poneko ime moze navesti u izvornoj latinici (npr. kad ne mozemo saznati kako se cita i preozvucava)...

стр. 10, Уовд, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, 2006, Клајн-Шипка.

У новије време од 2000. до сада, у Загребу су објављена три велика речника страних речи: Šime Anić - Nikola Klaić - Želimir Domović, Rječnik stranih reči. Tuđice, posuđenice, izrazi, kratice i fraze, 2001 [...]

стр. 11, Увод, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, 2006, Клајн-Шипка.

[...] атачмент, апдејт, апдејтовати, апликација, блог, веб, вебсајт, мејл, пасворд, фајл, компакт-диск (CD), модем, ROM, дисплеј, роминг, DVD (ди-ви-ди) и сл.

Укратко, Правопис каже да се може користити у изузетним случајевима, па даје пример. А и ово је пример изузетног случаја јер наш софтвер захтева истоветност у ћирилици и латиници. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:04, 15. јануар 2008. (CET)

Е, сад. Ја сам сад позвао једног од српских лингвиста (Павла Ћосића, написао је неколико релевантних лингвистичких књига, укључујући и један речник), а ако вам треба више њих, могу позвати и друге, да вам дају своје мишљење о овом проблему. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:04, 15. јануар 2008. (CET)

Pravopis je iz 1993. Parafrazirala sam onaj deo o "Izuzetno se može pisati u izvornom obliku... "jer sam ga deset puta pročitala do sada. Citat koji sam navela i boldovala nalazi se na samom poletku odeljka o transkripciji. Toliko o citatima i knjigama.

Što se ovog drugog tiče, ne želim da ulazim više u dublju diskusiju, jer je očigledno da želiš da nategneš nešto što se ne može nategnuti. Pravopis je jasan, a sad, ako si ti pošto poto naumio da mu nađeš rupu (koje nema) i da ga tumačiš onako kako bi to Bokici odgovaralo, ja tu ne mogu ništa, jer mi je isuviše dobro poznato da ovde vlada zakon jačeg i zakon gomile a ne onog ko je u pravu, a jači je Bokica i jači si ti, ne ja, jer iza vas stoje SVI administratori (koji sada mudro ćute, umesto da prekinu već jednom ovo mučenje), a ne iza mene (štaviše, mene ne mogu na oči da gledaju). Prema tome, od mene je bilo dosta. Onaj ko želi da shvati, shvatiće, onaj ko neće, neće nikad ni shvatiti, jer jednostavno nije da ne može, nego NEĆE. --Јагода испеци па реци 21:16, 15. јануар 2008. (CET)

Sta mislis, da li ovo pitanje treba da resavaju lingvisti ili Vikipedijanci uz kaficu? Ako je odgovor broj jedan, mozemo pozvati dovoljno lingvista (ukljucujuci i Klajna i vec koga) da se o ovome izjasne. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:33, 15. јануар 2008. (CET)

Pa ti zovi one koji su pisali pravopis, ja nemam ništa protiv. Zovi Klajna. Međutim, ako nekima nije jasan pravopis koji je tako jasan (kud ćeš jasniju rečenicu od one koju sam citirala), zar će im vredeti da im isto to kažu oni koji su ga pisali? Ja mislim da od ovoga nema vajde. A ti radi ono što misliš da je najbolje. Mene ovo natezanje oko pravopisa počinje da smara.

I još nešto. Ta opaska o vikipedijancima koji rešavaju pravopis uz kaficu uopšte nije na mestu. Ovde se citirao pravopis i ONI koji zastupaju pravopis uvek su izlazili sa argumentima a oni kojima se pravopis ne svidja izlazili su sa "to je glupo, smejaće nam se, to niko tako ne kaže". Dalje, te iste ljude koji su poštovali pravopis i uvek svoje tvrdje argumentovali istim, oterali oni koji i pravopis i te ljude poštuju selektivno - kad im je svejedno, to jest kad se ne radi o nečemu što im je priraslo za srce, onda pitaju za savet te iste ljude koje kada se radi o nečemu što im je priraslo za srce vređaju i govre da su kvazieksperti, da us amateri i da nisu merodavni za pravopis. Meni je stvarno pomalo muka od tih duplih standarda, i nije ni čudo što su svi koji su imali pojma o pravopisu otišli ili svraćaju jednom u tri meseca, jer im je dosta da ih se jednom zove i da se od njih očekuje da razjasne pravopisne dileme, a drugi put da ih se za isto to vređa i nipodaštava, a sve to na oči administratora koji evo i sada, ladno sede na onom IRC-u, piju kaficu i slatko se nasladjuju i smeškaju gledajući nas ovde kako se patimo. Neka hvala. Idem ja da pišem neki članak, eto Servantes me čeka, a veruj mi, mnogo je bolje i prijatnije društvo nego svi vi ovde zajedno na kamaru (ništa lično, cross my heart hope to die). Tebi želim svu sreću sa lingvistima. I onim pravim, i onim "nadri". Biće ti potrebna. --Јагода испеци па реци 22:01, 15. јануар 2008. (CET)

Opaska o Vikipedijancima koji analiziraju Pravopis jeste ispravna jer je za analizu pravopisa potrebno baratati osnovnim lingvistickim aparatom. Sve ostalo je licni stav, koji jeste relevantan. U tvom slucaju tvoje znanje pravopisnih pravila ti donosi vecu relevantnost na polju obrade istih. Kakogod, ovo polje nije regulisano kako valja Pravopisom, jer je on, kao sto rekoh, napisan pre Interneta i masovne upotrebe racunara. Iliti, svako ko je dobro upamtio srednjoskolsku fiziku moze da da vrlo relevantno misljenje o tome sta je tezina a sta masa, ali svakako ne moze da bude relevantan u raspravi o naucnim dometima kvantne mehanike: moze biti dobro upuceni amater, ali je bez visokog znanja kvantne mehanike i dalje laik. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:11, 15. јануар 2008. (CET)

Vidi, ja stvarno ovo ne smatram licnom pricom i u odnosu na tvoje doprinose vidim da si vredna Vikipedijanka koja dosta pomaze i drugima. Kao neko ko je dobro upucen u normu srpskog jezika (imao bih tu ponesto da dodam, ali me mrzi da ulazim u veliku digresiju; ukratko, nije mi se svidelo to sto je Pavle citirao vase pravopisne greske ovde jer svi mozemo gresiti; ali i dosta toga jos...), mogu ti reci da je ovo potpuno otvoreno pitanje (kao i mnoga druga) i da se mora pronaci neko realno resenje. Realno resenje nikako nije naciniti nekim pravilom 70% populacije fakticki nepismenom. To je, svakako, nesto cega su svesni i svi vodeci lingvisti kod nas. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:11, 15. јануар 2008. (CET)

E, sad, posto se nama dupe nalazi u procepu, mi to moramo nekako, razumno, resiti -- dok resenje ne dodje u obliku novog Pravopisa. Mozemo doci do politickog kompromisa (koji sam ja gore predlozio, mada je, kao i svako solomonsko resenje, takvo da se svima podjednako ne svidja :) ) ili mozemo traziti strucno misljenje od lingvista. Na nama je da biramo :) --Милош Ранчић (р|причај!) 23:11, 15. јануар 2008. (CET)

Ma Miloše, šta će ti Klajn i akademici, kad je Slaven već našao novog stručnjaka za jezik koji čak ni ne zna da je jedino što se znatno promenilo u Pravopisu iz šezdesete upravo deo o transkripciji (pored velikog slova). Eto, ako Bašić, Jlna i Delija (sebe ne navodim, jer sebe mogu smatrati samo učenicom gore navedenih, uprkos svim tvojim hvalama koje si malopre izrekao) nisu bili merodavni i bili su "samo amateri" (od kojih je Jlna je baj d vej, profesor srpskog jezika i autor jedne od knjiga o pravopisu), čak i uz svo navođenje silne odgovarajuće literature, ja stvarno ne verujem da će reč bilo koga, koliko god on stručan bio, išta vredeti ovde. Opet ti kažem, stvarno, ako želiš, ti pokušaj i stupi u kontakt s Klajnom (barem s njim je lako, preko mejla, imaš ga u NIN-u), pa ga lepo pitaj. Reći će ti isto ono što već stoji u pravopisu - imena programa se transkribuju. Da nije tako, ne bi u svom Rečniku stranih termina koji je napisao sa Šipkom stavio "vindouz" kao jednu od odrednica. No, ti i dalje tvrdiš kako je TO nedovoljno obrađena tema. Ja kažem, nije. Jedino što nije dovoljno obrađeno su skraženice. Ostalo je prosto, i lepo sve piše u Pravopisu. Ne vidi samo onaj koji NEĆE da vidi. --Јагода испеци па реци 23:30, 15. јануар 2008. (CET)

Ucenice, „gorenavedenih.. :) Kada su „gorenavedeni“ proglaseni strucnjacima za srpski jezik? Kada smo ih to izglasali za autoritete za jezicka pitanja na Vikipediji, daj mi izvor? :) Svako misljenje na Vikipediji je amatersko misljenje (ne samo na srpskoj viki), jer ne postoji mehanizam niti je je to stil/princip Vikipedije, da se utvrdi strucnost pojedinih korisnika. Kada sam rekao da nam treba strucno misljenje, mislio sam da se pise licno strucnjacima i zamole odgovori. Moje misljenje, gdje ja tvrdim da je Pavlec obavjesten, je samo moje misljenje, i prema tome nije autoritativno, kao uostalom ni tvoje da su „gorenavedeni“ strucnjaci za Pravopis i srpski jezik. To je sva poenta price. Ultimativne odgovore na sve jezicke nedoumice ne treba traziti na Vikipediji, jer to nije njen zadatak. —-Славен Косановић- {разговор} 00:12, 16. јануар 2008. (CET)

Odavno mi je poznato da upotreba latinice u ćiriličnom tekstu dovodi do velikih rasprava. Pojedini ljudi, kao i kod mnogih pitanja kad se radi o jeziku, toliko su fokusirani i uporni u svom stavu da se ta dva pisma ne smeju mešati da bi bili u stanju i da napadnu čoveka (jedan moj kolega je zaista fizički napadnut od kolege fizičara na poslu u školi kad je probao da mu objasni da su smer i pravac u jeziku sinonimi, a da samo u matematici nisu). Tako je i u ovom slučaju. Kao i obično kad se radi o ovim stvarima, najviše na tome insistiraju oni koji nisu iz struke, ili iz nekih drugih razloga istrajavaju na tome. Najpre, mi se ne možemo pozivati na pravopis iz prostog razloga što ga nemamo. Pravopis Matice srpske koji se preštampava već desetinama godina praktično nije menjan od početka šezdesetih i neverovatno je zastareo (napokon ćemo do kraja godine dobiti još dva pravopisa), ali i taj pravopis dozvoljava, i to se eksplicitno navodi u primeru Miloša Rančića. U svakom slučaju, za stručnjake tu nema dileme. Upotreba latinice je sasvim legitimna (ne preporučuje se, ali je dozvoljena). Dakle, upotreba latinice u ćiriličnom tekstu (a i obrnuto) sasvim je legitimna stvar i mnoge tekstove jednostavno ne možemo ni zamisliti bez toga. Npr. možete li zamisliti neki stručni tekst o biljkama bez latinskih naziva? Ili bi i latinski trebalo da menjamo u ćirilicu? Ni tekstovi o kompjuterima ili o rokenrolu ne mogu se zamisliti bez upotrebe latinice. Ni o automobilima, praktično ni o čemu. S druge strane, moramo se zapitati zašto je nekima toliko stalo do toga da iz ćriličnog teksta proteraju latinicu. Razlozi očigledno nisu jezičke prirode, jer naš jezik je fleksibilan, podložan promenama, lako usvaja strane reči, jedan je od najbogatijih svetskih jezika zbog tih svojih osobina uključujući i samu činjenicu da ravnopravno koristi dva pisma (i po tome je jedinstven). Koliko vidim, Darko i Jagoda su najveći protivnici takvog pisanja. Mislim da bi njima, ako im je baš toliko stalo do pravopisa, bilo bolje da povedu računa o nekim stvarima koje su opšteprihvaćeno pogrešne. Evo dva citata s nasumice bačenog pogleda na njihove tekstove:--Pavlec (разговор) 21:42, 15. јануар 2008. (CET)

Darko: "...остали би требали да те опомену"

Jagoda: "Dalje, čak iako se prihvati taj sistem ko pre devojci..."--Pavlec (разговор) 21:42, 15. јануар 2008. (CET)

Darko, glagol trebati, ako se vezuje uz neki drugi glagol, mora se koristiti u bezličnom obliku. Dakle, treba: "trebalo bi da te opomenu". Jagoda, "iako" se piše zajedno u priloškom značenju, ali ovde se radi o naporednom odnosu i treba odvojeno. Hoću da kažem, molim vas, nema potrebe za ovom raspravom. Svaki učeni lingvista i svaki filolog potvrdiće vam ovom što vam govorim. Možemo li da proglasimo kraj rasprave o tome na Vikipediji jednom zauvek ili će Jagoda i Darko ipak nastaviti da tvrde ono čega ni u jednom pravopisu i priručniku nema?--Pavlec (разговор) 21:42, 15. јануар 2008. (CET)

Dr Pavle Ćosić

Dragi Pavle Ćosiću. Pravopis JESTE menjan od te šezdesete, i najveće promene su se upravo desile u odeljku transkripcije i velikog slova. Kupite Pravopis pa sami pogledajte.

Ovaj drugi deo, ovo pecanje greški, neću ni da komentarišem, jer smatram to nadasve lošim ukusom i niskim potezom urađenim samo s ciljem da se protivnik omalovaži i ponizi. Da sam htela, i ja sam isto tako mogla da izvadim sve pravopisne greške ostalih učesnika u ovoj ili nekim drugim raspravama, pa nisam, jer smatram da to da li je neko napisao nešto spojeno ili odvojeno ili je stavio zarez viška ili manjka, rekao trebam umesto treba, apsolutno sad nije bitno, već da su mnogo bitnije neke druge stvari o kojima ovde sad raspravljamo. --Јагода испеци па реци 22:01, 15. јануар 2008. (CET)

I za VAŠU informaciju, dragi Pavle Ćosiću, moja struka je daleko bliža lingivističkoj struci nego Bojanova. Ja sam prevodilac, a on je student (!) informatike. Ja imam u kući najmanje pet knjiga koje mogu da mi posluže kao reference i argumenti u raspravama ovog tipa, on nema ni jednu jedinu. Toliko o stručnostima.--Јагода испеци па реци 22:05, 15. јануар 2008. (CET)

U celoj ovoj raspravi ja se ne pozivam na pravopis, vec na prakticnost, ozbiljnost, uniformnost...-- Bojan  Razgovor  22:08, 15. јануар 2008. (CET)

Pa u tome je i ceo problem. Ne možeš zaobići Pravopis, a pravopis kaže da se mora transkribovati. Praktičnost, ozbiljnost, uniformnost su subjektivne kategorije. Ono što je po tebi praktično, ozbiljno, uniformno, možda drugom nije, i tu ni jedan od vas dvojice ne bi bio niti u pravu, niti u krivu. Pravopis, međutim, je objektivna kategorija, a objektivnost mu daje zvaničnost. Tako da mi ovde u stvari samo mlatimo praznu slamu, a ti nas izgleda zavitlavaš. --Јагода испеци па реци 22:13, 15. јануар 2008. (CET)

Mala ispravka. Malopre rekoh "neki koji su se razumeli u Pravopis su otišli, neki svraćaju jednom u tri meseca". E, pa izgleda da nema više ni onih koji svraćaju svaka tri meseca. Svaka vam čast. To je jedino što mogu da vam kažem. Svaka vam čast, administratori. --Јагода испеци па реци 22:20, 15. јануар 2008. (CET)

O tome ko koga zavitlava imam i ja svoje mišljenje. Zaista imam jake razloge da smatram držanje za tu stavku ko pijan za plot ne donosi hasne ovom projektu i to od strane nekog ko nikada neće ozbiljno baviti ovom oblašću. -- Bojan  Razgovor  22:21, 15. јануар 2008. (CET)

Izvini, ali ja te ne razumem. Hasne? Od strane nekog ko se nikad neće baviti ovom oblašću? Kojom oblašću? Bi li preformulisao ovo što si rekao jer stvarno se rečenica ne može uhvatiti ni za glavu ni za rep. Mada... Kad malo bolje razmislim, nije ni bitno. Ionako će na kraju da bude onako kako si ti to zamislio, bez obzira da li se to poklapa s onim što piše u Pravpisu ili ne. Čemu onda trošiti dalje i vreme i živce? Eto, večeras sam mogla da umesto u ovom natezanju, provedem veče sa Servantesom, da mu dodam još jedan deo i da budem korak bliža kraju još jednog sjajnog članka. Eh, nikad se ja pameti naučiti neću.... --Јагода испеци па реци 22:28, 15. јануар 2008. (CET)

Ја бих више волио када би Павлец посјећивао редовније овај пројекат, јер је очигледно да се ради о особи која се разумије у област. Правописџије су претвориле овај пројекат у бојно поље исјеривањем својих идеја по сваку цијену и самим тим, наносе велику штету радном амбијенту. Језик није ничији монопол, и оно што нама треба јесу стручни савјети у појединим случајевима, а не силеџијско инсистирање на појединим интерпретацијама и понављање једног те истог до бесвјести. —-Славен Косановић- {разговор} 22:37, 15. јануар 2008. (CET)

vidi, se vidi, i to na kilometar, pogotovu kad tvrdi da se Pravopis ništa nije menjao od šezdesetih, a ono potpuno se promenilo baš poglavlje o transkripciji, ali on je super, jer isto kao i vi, nipodaštava isti. Eto, i poslednji pravopisdžija je otišao, i to tvojom zaslugom, te vam oni više neće smetati. —Јагода испеци па реци 23:03, 15. јануар 2008. (CET)

Па није ни говорио о транскрипцији него о појави ћирилице и латинице у истом тексту. И рекао је да се "практично" није мијењао, а не да се уопште није мијењао. Стара тактикиа правописџија, извртање ријечи саговорника у циљу анулирања мишљења... —-Славен Косановић- {разговор} 23:09, 15. јануар 2008. (CET)

Pa onda znači da je sasvim omašio temu. Alal vera na novom pravopisdžiji kojeg ste dobili. . Neka vam je sa srećom, jer, kako stvari stoje, biće vam i te kako potrebna.—Јагода испеци па реци 23:17, 15. јануар 2008. (CET)

Doktore Pavlec, kada kažeš „Ni tekstovi o kompjuterima ili o rokenrolu ne mogu se zamisliti bez upotrebe latinice. Ni o automobilima, praktično ni o čemu.“, treba da znaš par stvari: 1. Rečenice se ne započinju veznikom (veznik „ni“) 2. Rečenica treba da predstavlja potpunu i jasnu misao, što „Ni o automobilima, praktično ni o čemu.“ nije. Dakle, kao što reče Jagoda, nisko je i služi za rušenje vjerodostojnosti hvatati se za ove sitne greške, ali čisto da vidiš da se svakome dešava pa i tebi.

Što se tiče primjedbe „Kao i obično ... najviše ... insistiraju oni koji nisu iz struke“, pošto ovde nema nikoga ko me poznaje lično, mene i moj rad, moram sam da kažem da sam apsolvent matematičkog fakulteta u Beogradu i da već dvije godine radim puno radno vrijeme kao programer, te da nema potrebe meni objašnjavati kako se u stručnoj literaturi kod nas piše, jer to savršeno dobro znam. Najčešće se piše onako kako je i engleski original, ali se to iz godine u godinu popravlja (što mi je drago). Lično smatram da termine iz struke treba da prevode i prilagođavaju ljudi iz struke, ali da je pomoć pravopisa više nego dobrodošla i u idealnom slučaju bi se jedno i drugo u potpunosti slagalo. Ono što nije pravilno, bez razmišljanja, je koristiti engleski original u ćiriličnom tekstu. I ako pravopis nije dovoljno moderan da bi se nosio sa novom engleskom terminologijom u informatici, da li to znači da mi treba da se nosimo s time i da izmišljamo novi pravopis? Nismo li se već davno složili da mi ne smijemo da sami formiramo pravopis nego da se složimo sa postojećim? Ili to doktori ovde treba da rješavaju (pri čemu Slaven mudro reče da smo svi ovde amateri i da se evo i ja mogu potpisati kao doktor ako hoću (a neću)). I interesantno je, zaista, ćutanje većine administratora, i povlađivanje nekolicine Bojanu, i to one koja se do juče zaklinjala u apsolutno poštovanje pravila (kao nekoć Miloševo oko toga da postoji 22% Crnogoraca (što je oko 100.000 ljudi, razmjere radi, za 50% manje od jedne Bijeljine) koji se izjašnjavaju da govore crnogorski jezik, što je navodno granica po kojoj se dozvoljava njegovo uvođenje, iako je to bilo još mnoooogo prije i nezavisnosti Crne Gore, a kamoli ovog njihovog novog Ustava). Sada, međutim, Miloš je nešto mekan, dozvoljava interpretacije, izuzetke itd. Ajde Miloše dogovori se sam sa sobom - jesi li za poštovanje normi ili za dogovaranje ovde - „međ' nama“ - šta nam je činiti. U tom (drugom) slučaju, ću smjesta da tražim da se vrate Mikrosoft, Al Paćino, Edi Marfi, Prisli i drugi. --Дарко Максимовић 02:33, 16. јануар 2008. (CET)

Замолио бих учеснике у расправи да се не користе генерализацијама и неумесним оптужбама (нпр. "Svaka vam čast, administratori.", "ćutanje većine administratora, i povlađivanje nekolicine Bojanu", "a sve to na oči administratora koji evo i sada, ladno sede na onom IRC-u, piju kaficu i slatko se nasladjuju i smeškaju gledajući nas ovde kako se patimo."). Само зато што се администратори не одазивају овде, не значи да ћутећи подржавају нешто. А не значи ни да не подржавају. Некима је, једноставно, мука свега овога. И не чуди ме. Уосталом, да ли је неко администратор или не у овој расправи не игра ама баш никакву улогу и онај који се позива на своја админ права овде не разуме шта значи бити администратор, а онај који се позива на туђа админ права не зна за боље аргументе. Ја се овде нећу упуштати јер је расправа за мене одавно прешла границе укуса. Као и сви, имам своје лично мишљење на ову тему, али оно уопште није битно. Само бих волео да видим мање надмености, ароганције и препотентности у вашим коментарима. И не, нико није обавезан да овде даје своје коментаре, зато прозивке разних типова сматрам крајње бљутавим. Немају сви времена да читају ваше километарске расправе. --ФилиП ⁈ 08:32, 16. јануар 2008. (CET)

O, dragi moj Dungo, i te kako administratori imaju obavezu da čitaju kilometarske komentare, jer upravo ih to razlikuje od ostalih smrtnika. A da ima veze da li je neko administrator ili nije, ja sam iskusila na sopstvenoj koži, jer sam doživela da me isti taj administrator bezočno vređa i blokira više puta iz lične netrpeljivosti, a poslednji put upravo zbog pravopisa, a drugi opet administrator u slučaju Golđi mi je pretio da ako još jednom promenim NA PRAVILAN OBLIK da će me blokirati, a to ste svi vi lepo mirno gledali i pustili ga da divlja i da psuje okolo najgorim kočijaškim jezikom sve koji mu protivureče. Biti administrator znači i progutati ponekad čašu grči, a ne samo proždirati čaše meda, dragi moj. A ovde se upravo radi o tome: jedan jedini lik, koji je uz to i administrator, tvrdi nešto što je već sto pedeset puta dokazano da nije prosto tačno. U drugom slučaju, da nije administrator, drugi adminiostratori bi već reagovali, kako su inače reagovali kad nije u pitanju administrator, ali sad ćute i ništa ne govore nego nas puštaju ovde da se borimo s njim kako znamo i umemo, jer su zaboga "zgroženi" kako mi to razgovaramo. Ne dao nam bog da neko od vas administratora stvarno dođe u pravom životu na mesto nekog rukovodioca. Obrali smo bostan. Jer ovde administratori ne rade ono što bi trebalo da rade, nego rade baš ono što sam rekla: kupe med, slavu a kad treba malo i da rade onda se pozivaju na zgražavanje i na to da ih ovde niko ne plaća. Sram vas bilo. A tebe ponajviše pošto imaš obraza da se uopšte ovde javiš i naopišeš ovako nešto. --Јагода испеци па реци 09:33, 16. јануар 2008. (CET)

A arogantan si ti, sa takvim stavom, i tvoje kolege sa IRC-a. Ne ljudi koji pokušavaju da spasu Vikipediju od pravopisnog pokolja.--Јагода испеци па реци 09:34, 16. јануар 2008. (CET)

Ti nikada nisi bila blokirana zbog pravopisa, već zbog vređanja i provociranja. I nemoj da više napadaš čoveka, jer nije ni on tebe. -- Bojan  Razgovor  09:41, 16. јануар 2008. (CET) Shvati, pričamo o tome da zaobiđemo jedno pravilo jer pravi probleme. -- Bojan  Razgovor  09:41, 16. јануар 2008. (CET)

Kinik

Pa, ne bih bila toliko iskljuciva. Rec kinik se pojavljuje u Recniku srpskohrvatskog knjizevnog jezika na strani 708 toma 2 i pise da je istog znacenja kao i cinik. Primer: Kinici su odbacivali sve na cemu se temelji robovlasnicko drustvo. Doduse, ni jedan pridev izveden od kinik ne javlja se u recniku.----Јлнаразговор 19:52, 8. јануар 2008. (CET)

Sad cu da napravim jedan vrlo wild guess, ali pretpostavljam da je kinik samo varijanta izgovora latinskog jezika koja kod nas nije zastupljena (ima dve vrste izgovora, ali sad ne mogu da se setim kako se koja zove), jer da jeste, onda bi bio Kaesar i Kikeron, a ne Cezar i Ciceron... Verovatno da postoji ta rec, ali se koristi (ako se uopste koristi) u veoma strucnim i veoma, veoma uskim i specificnim krugovima ljudi (verovatno kazu kinik oni sto vole da kazu i filoSofija )....--Јагода испеци па реци 19:57, 8. јануар 2008. (CET)

Нешто од тога има овде, али је овде као писани облик преовладао „западни традиционални“ да не кажем немачки стил. Јесте да у принципу не постоји „исправан“ облик, али пошто је препоручено да се при употреби не мешају, онда је онај масовнији прихваћен као стандардни. -- JustUser  JustTalk 20:18, 8. јануар 2008. (CET)

en:Cynic--- Greek: Κυνικοί, Latin: Cynici... Дакле, Киники, је изворно из грчког, а Циници адаптација из латинског, па сад изаберите... —-Славен Косановић- {разговор} 20:41, 8. јануар 2008. (CET)

---

Ja sam samo stavila primedbu na ono naravno. Treba biti oprezan u odgovoru ljudima. Cim neko pita, mora biti da to ima nekog smisla:). ----Јлнаразговор 22:03, 8. јануар 2008. (CET)

Вештац

Био сам овде. Има реч „вештцем“. Како се мења ова реч? Михајло ^{_[ talk _]} 13:56, 10. јануар 2008. (CET)

Вешцем. --Wlodzimierz (разговор) 14:31, 10. јануар 2008. (CET)

Четвртак

И Четвртак. Нашао сам „четвртци“ у чланку. Михајло ^{_[ talk _]} 14:01, 10. јануар 2008. (CET)

мислим да овде не долази до упрошћавања сугласничких група, те да може да стоји четвртци. Мадааа, тамо на страни пише пример задатак→задаци. Ако ипак долази, губи се слово т. ,) --Wlodzimierz (разговор) 14:34, 10. јануар 2008. (CET)

'д' и 'т' у таквим групама остају само код префикса у којима се може изгубити значење. Нпр. 'отцепити' (прво једначење сугласника по звучности, али без сажимања; успут, могао би неко да провери у Правопису и ово за 'отцепити', пошто ми мирише да се чак ни ту не пише 'т'.). У свим осталим случајевима нема 'т': напици, четврци, преци, вероватно "петкови" а не "пеци" :) ... --Милош Ранчић (р|причај!) 10:38, 11. јануар 2008. (CET)

Пише се, пише. Сто посто.--Јагода испеци па реци 10:43, 11. јануар 2008. (CET)

Десетак

Овде имамо „десетцима“.

1. Правилно?
2. Нема ли неке друге речи за ово?

Михајло ^{_[ talk _]} 14:29, 10. јануар 2008. (CET)

Десеци, четврци, вешци, напици (90 % наших кафана пише са Т у картама пића!) као и они ЛУЦИ, хехехе који много смешно звуче, али је тако правилно. Т испред Ц се губи.--Јагода испеци па реци 14:48, 10. јануар 2008. (CET)

Свитак

овде. Како се мења? Свитцима (личи на свице, свитац). Михајло ^{_[ talk _]} 14:52, 10. јануар 2008. (CET)

Свицима. Хомонимије су нормална појава, из контекста нека схватају о чему се ради ;) или напишите вики везу :) --Wlodzimierz (разговор) 14:56, 10. јануар 2008. (CET)

Т испред Ц не може. Свуда где видиш Т испред Ц није добро.--Јагода испеци па реци 15:03, 10. јануар 2008. (CET)

Отцепити је правилно. Не бих био тако искључив, и то је и разлог из кога идем ручно, пре него што почнем да учим бота. Михајло ^{_[ talk _]} 15:19, 10. јануар 2008. (CET)

Изузеци, попут отцепити, прецизно су дефинисани, па вероватно не би било тешко уврстити их у бота. Можеш погледати овде. — Bbasic (разговор) 19:02, 10. јануар 2008. (CET)

Ономастика? (у ал` знам Српски ) Листа префикса? Мени непознаница. Михајло ^{_[ talk _]} 19:11, 10. јануар 2008. (CET)

Ономастика подразумева лична имена (дакле, ту могу бити изузеци), а од префикса треба да обратиш пажњу само на оне који се завршавају са Д или Т (отц-, потц- и испотц-, натц- и изнатц-, претц- и испретц-, постц-, супротц-, и мислим да их и нема више, а чак се ни сви наведени не јављају у пракси — али ’леба не једу). — Bbasic (разговор) 19:42, 10. јануар 2008. (CET)

Можда ја слабо капирам, али хајде да поновим: ради се и речи свитак? Не би ли могло свиткови, од свитака? итд. Михајло ^{_[ talk _]} 15:17, 10. јануар 2008. (CET)

да, ради се о речи свитак. У множини: свици, свитака, свицима, свитке, свици, свицима, свицима. --Wlodzimierz (разговор) 15:27, 10. јануар 2008. (CET)

Па не. Није то увек ни тако лако. Видиш, имаш реч батак, али нису баТЦи, а богами ни баЦи, ни баткови, него батаци. А онда од патак, нису ни паТЦи, ни паТАЦи него паткови а може и паЦи... --Јагода испеци па реци 15:26, 10. јануар 2008. (CET)

Не, не мислим да је то посао за бота. Мислим да је превише компликовано. --Јагода испеци па реци 15:27, 10. јануар 2008. (CET)

Светцки, свецки

Хајде пролупао сам. Шта је правилно. Извор: Неупоредиви дијамант. Михајло ^{_[ talk _]} 15:02, 10. јануар 2008. (CET)

Па побогу Микајло! СветСки. То се неко зеза. Као што се не каже (али се ипак чује!) ПреЦедник, небо предстедник!

И онај ХоровиТЦ ми се чини да је Хоровиц. И цео текст је будибогснама.--Јагода испеци па реци 15:06, 10. јануар 2008. (CET)

Речник

Постоји ли нека отворена листа (део сваког речника) српских речи на интернету? Помогла би у откривању типоа и неправилно откуцаних речи у чланцима. Што више речи има, то боље. Михајло ^{_[ talk _]} 19:22, 10. јануар 2008. (CET)

Ради се на аспелу, али мислим да не постоји ниједан списак са свим облицима који је оверен од стране неког лингвисте. Можда за неко време буде тога. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:41, 11. јануар 2008. (CET)

R&B

Како ћемо да преводимо ово? Р'н'б или Ритам и блуз или Ар'ен'би или само оставимо R&B? Или, пак, нешто пето?—Пирке say it right 00:38, 13. јануар 2008. (CET)

А шта је то? (извињавам се на необавештености, али у зависности о чему се ради, или се преводи или се транскрибује).--Јагода испеци па реци 00:47, 13. јануар 2008. (CET)

Музички жанр. Долази од rhythm and blues. Ја сам га, чини ми се, углавном остављао у оригиналу до сада (R&B), али сам за то да се некако стандардизује термин. Чита се "ар ен би", с тим што мислим да овде не може да се примени оно што се десило код рокенрола (аренби би вероватно мало кога подсетило на овај музички правац). Ар-ен-би, можда? --ФилиП ⁈ 01:36, 13. јануар 2008. (CET)

Ритаменблуз? Само нагађам... --Јагода испеци па реци 01:38, 13. јануар 2008. (CET)

Рокенрол као термин је давно стандаризован, док овај није. Тако да, иако би било супер да ми овдје на Википедији можемо стандардизовати нове термине, ипак мислим да је далеко боље неке, као овај, остављати у оригиналу, објаснити како се читају и шта значе, али не претендовати уводити наше кованице... Поготово што као „писани симбол“, овај музички стил се препознаје као R&B, а не као Ритам и блуз, нити rhythm and blues... —-Славен Косановић- {разговор} 02:13, 13. јануар 2008. (CET)

По тој аналогији, онда је боље аренби; "ритаменблуз" се не да баш тако лако изговорити. Наравно, уз ескејповање, оригианл је прихватљив. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:07, 15. јануар 2008. (CET)

Хм, стварно не знам. Ја сам то рекла по аналогији са рокенролом. Овде би требало питати неког стручнијег да ми не нагађамо...--Јагода испеци па реци 19:11, 15. јануар 2008. (CET)

Док се не јави неко ко зна како је правилно по правопису, остављаћемо оригинал. Бар ћу ја тако радити.—Пирке say it right 20:29, 15. јануар 2008. (CET)