DA LI JE ZADOVOLJSTVO HRVATSKE ODLUKOM MSP-a O TUŽBI ZA GENOCID PREURANJENO?

Dok političari u Hrvatskoj slave nedavnu odluku Međunarodnog suda pravde (MSP), kojom je toj zemlji dozvoljeno da pred ovom institucijom tuži Srbiju za genocid, eksperti upozoravaju da najteži izazovi tek predstoje.



Hrvatski ministar pravosuđa, koji ujedno i pred MSP-om zastupa svoju državu – Ivan Šimonović – saopštio je ushićenim građanima da odluka suda, iako jeste značajna, predstavlja samo početak duge pravničke bitke protiv Srbije.



„Treba da imamo na umu da se radi tek o prvoj rundi. U drugoj rundi, moraćemo da izložimo svoj slučaj sudijama MSP-a i saslušamo njihovu presudu“, kazao je on.



Hrvatskog predsednika Stjepana Mesića vest o tome da se MSP proglasio nadležnim za ovaj slučaj zatekla je u Vukovaru, gde je sudelovao u obeležavanju sedamnaeste godišnjice zauzimanja tog grada od strane srpskih snaga, koje su nakon toga, na farmi Ovčara, izvršile masakr nad preko 200 hrvatskih vojnika i civila.



„Zaista je simbolično to što smo ovu vest primili u Vukovaru, dok se prisećamo žrtava sa Ovčare, uništavanja grada Vukovara i njegovih stanovnika, dok se prisećamo herojstva onih koji su branili Vukovar“, rekao je on novinarima.



„To je simbolika, ali i pravda.“



Hrvatska je parnicu protiv Beograda pokrenula 1999. godine, tvrdeći da je kampanja etničkog čišćenja tokom četvorogodišnjeg rata u toj zemlji poprimila „oblik genocida, koji je doveo do toga da je veliki broj hrvatskih građana raseljen, ubijen, mučen ili nezakonito pritvaran, kao i do uništavanja imovine širokih razmera“.



Prema navodima Zagreba, ta kampanja – u kojoj je, kako se tvrdi, život izgubilo preko 10,000 ljudi – bila je kontrolisana iz Beograda. Oko trećina žrtava bili su civili – uključujući žene, decu i stare osobe.



Na preliminarnom saslušanju koje je pred MSP-om održano u maju ove godine, Srbija je tvrdila da taj sud nije nadležan za ovaj slučaj. Takođe je rečeno i da zločini, koji su u periodu od 1991. do 1995. počinjeni u Hrvatskoj, nisu imali razmere genocida.



Međutim, 18. novembra, MSP je usvojio konačnu i obavezujuću odluku (na koju se nije moguće žaliti) – da jeste nadležan za ovaj slučaj.



Hrvatska je druga zemlja koja je Srbiju tužila za genocid pred MSP-om.



Svoju parnicu za genocid Bosna je pokrenula još 1993. No, u februaru 2008. sudije MSP-a su Srbiju oslobodile direktne odgovornosti za masakr koji je 1995. počinjen u Srebrenici, proglašavajući je krivom samo zbog toga što nije sprečila i kaznila počinitelje tog zločina.



Predstavnik Bosne pred MSP-om, Sakib Softić, kaže da bi se znatan deo dokaza koji su izneti od strane njegove zemlje mogao pokazati kao koristan i u hrvatskom slučaju.



„Tokom parnice za genocid koju je Bosna vodila protiv Srbije, izneto je mnogo dokaza o direktnoj umešanosti Srbije u ratove u Bosni i Hrvatskoj. Te dve zemlje bile su jedno ratište, na kojem su srpske snage počinile zločine koji su zabranjeni Konvencijom o genocidu“, kazao je on.



„Svi dokazi na koje se pozvala Bosna dostupni su i Hrvatskoj, tako da hrvatski tim neće morati ponovo da ih prikuplja.“



Međutim, pravni tim Hrvatske bi su u prikupljanju ostalih dokaza mogao suočiti sa istim problemima sa kojima se suočila i Bosna.



Bosanskim advokatima nije bio omogućen pristup transkriptima sa sastanaka srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO), koji su po njihovom mišljenju od suštinske važnosti za dokazivanje optužbe.



Premda mnogi veruju da zapisnici sa tih sastanaka sadrže ključne podatke o umešanosti Beograda u ratove u Bosni i Hrvatskoj, najznačajnijim delovima tih dokumenata sudije Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) dodelile su oznaku tajnosti.



I mada je bosanski tim od sudija MSP-a zatražio da od MSKJ-a preuzme tu dokumentaciju, one su to odbile, tvrdeći kako već raspolažu količinom dokaza koja im je dovoljna za donošenje presude.



Predstavnik Bosne pred MSP-om, Kasim Trnka, izjavio je da bi odbijanje sudija MSP-a da pribave ta dokumenta moglo da ugrozi i hrvatsku tužbu.



„Nažalost, bosanski tim nije imao na raspolaganju zaštićene transkripte VSO-a, koji su predstavljali najvažniji argument za dokazivanje [genocidne] namere. Ukoliko Hrvatska, poučena našim iskustvom, bude insistirala na tome da MSP izda nalog da se ti dokumenti uvrste u dokaze, to će je svakako dovesti u bolji položaj od Bosne“, rekao je on.



Ambasador Srbije u Holandiji, Radoslav Stojanović, koji je predvodio pravni tim svoje zemlje u parnici koju je Bosna zbog genocida pokrenula protiv Srbije, izjavio je kako veruje u to da je Hrvatska svoj slučaj pripremila bolje od Bosne, ali da ipak sumnja u to da će Hrvatska dobiti spor.



„Nije bilo genocida [nad nesrpskim stanovništvom] u Hrvatskoj [za vreme ratova koji su vođeni devedesetih], te stoga hrvatski tim pred MSP-om neće moći da dokaže suprotno“, kazao je on.



„Kada bi postojali dokazi da su srpske vlasti u Republici Srpskoj Krajini (srpskom entitetu u Hrvatskoj, koji nije bio međunarodno priznat) počinile genocid i da su praktično predstavljale produženu ruku Beograda, tada bi se moglo tvrditi i da je Srbija možda odgovorna za ovaj zločin“, smatra Stojanović.



Međutim, on je ukazao na to da ni bivši lideri samoproklamovane srpske republike, kojima se sudilo pred MKSJ-om, nisu bili optuženi za genocid.



„Niko od lidera Srpske Krajine optuženih pred MKSJ-om nije se teretio, niti je osuđen za genocid. A kad već vlasti Srpske Krajine – sve i da su bile povezane s Beogradom – nisu osuđene za genocid, kako onda država Srbija može biti odgovorna za nešto što se nije dogodilo?“, pita Stojanović.



Dženana Halimbegović i Enis Zebić su izveštači RSE-a i saradnici su IWPR-a. Branka Mihajlović doprinela je pisanju ovog izveštaja.