Komentar: Srbi, Crnogorci i Evropa
Dva ekonomska sistema i nepostojanje centralnih vlasti su i dalje glavne prepreke za integraciju bivse jugoslovenske drzave u Evropsku uniju.
Komentar: Srbi, Crnogorci i Evropa
Dva ekonomska sistema i nepostojanje centralnih vlasti su i dalje glavne prepreke za integraciju bivse jugoslovenske drzave u Evropsku uniju.
Sve dublja politicka kriza u Srbiji, uz nevoljnu podrsku Crne Gore zajednickim institucijama, preti da ugrozi napore zajednicke drzave ciji je cilj pridruzivanje Evropskoj uniji.
Proces integracije u EU otezava usporeno uspostavljanje zajednickog trzista i funkcionalnih centralnih institucija sto je preduslov Evropske unije koji drzavna zajednica Srbije i Crne Gore mora ispuniti da bi se krenulo u pregovore o pridruzivanju.
Komesar EU Kristofer Paten, tokom svoje nedavne posete Beogradu jasno je stavio do znanje da se ovi uslovi moraju ispuniti. On je, takodje, naglasio da bi drzavna zajednica trebalo da ima zajednicku ekonomsku politiku i insistirao da se krhke zajednicke institucije moraju ojacati.
Medjutim, Srbija i Crna Gora su jos daleko od uspostavljanje funkcionalne zajednicke drzave. Ekonomski sistemi dve republike jos uvek su isuvise razliciti u nekim kljucnim aspektima. Stavise, postoje strahovanja da savezne institucije nece biti u stanju da uspostave funkcionalnu kontrolu nad jedinstvenim trzistem.
Da bi se resili ovi problemi, savezna vlada je formirala Savet za evropske integracije, ciji su clanovi predsednik drzavne zajednice Svetozar Marovic i predsednici vlade obe republike. Ipak, nije izvesno da ce resenja koja ce predloziti Savet za evropske integracije do kraja ove godine zadovoljiti Evropsku uniju.
Prve razlike izmedju ekonomskih sistema u dve republike nastale su krajem devedesetih kada je crnogorska vlada uspostavila odvojeni pravni i ekonomski sistem mada je nominalno ostao u okviru jugoslovenske drzave. Ovaj proces odvajanja nastavio se i nakon zbacivanja Slobodana Milosevica s vlasti 2000. godine, pri cemu su medjusobni odnosi Srbije i Crne Gore ostali nerazreseni.
Crnogorske aspiracije za nezavisnoscu rasprsene su u martu 2002. godine kada je Crna Gora - pod pritiskom Evropske unije - potpisala sporazum o redefinisanju drzavne zajednice sa Srbijom. S obzirom na to da su se tumacenja sporazuma i izgleda nove drzavne zajednice razlikovala, dvema republikama je bilo potrebno jos citavih godinu dana pregovora da bi usvojile Ustavnu povelju, te je drzavna zajednica konacno i formalno proglasena u februaru 2003. godine.
Razlike u gledistima bile su znacajne jer su se ticale kljucnih principa na osnovu kojih bi trebalo da se uspostavi funkcionalna federacija. Srbija je smatrala da bi nova drzavna zajednica trebalo da ima neku vrstu centralne vlasti, doduse sa ogranicenim ovlascenjima. Medjutim, Crnogorci su bili protiv toga zauzimajuci se za uspostavljanje mehanizama pomocu kojih bi se koordinirale funkcije i politika dve republike.
Evropskoj uniji je, u pocetku, bilo stalo da obezbedi potpisivanje sporazuma, a precutno se podrazumevalo da bi bilo kakav sporazum otvorio vrata procesu evropskih integracija.
Ipak, sada je poruka Evropske unije drugacija. Kako stvari stoje, srpsko-crnogorski sporazum ne pruza dovoljno cvrstu osnovu za funkcionalnu, snaznu drzavu zbog cega bi dve republike trebalo da nadju siri i sveobuhvatniji zajednicki imenitelj.
Da bi imala partnera u pregovorima koji ce biti u stanju da upravlja procesom pridruzivanja, Evropska unija insistira da organi drzavne zajednice moraju imati dovoljno stabilne institucije i ovlascenja da vrse izvesne kljucne funkcije. Evropska unija takodje zahteva uspostavljanje jedinstvenog trzista na celokupnoj teritoriji drzavne zajednice.
Pregovori su potrajali citavu godinu dana pod budnim okom Evropske unije pre nego sto su parlamenti Srbije i Crne Gore konacno usvojile zakon koji sadrzi akcioni plan za uskladjivanje dva ekonomska sistema, sto je jedan od glavnih preduslova za pridruzivanje.
Uprkos svemu tome, akcioni plan jos uvek ne ispunjava sve kriterijume koje je iznela Komisija Evropske unije. Na primer, mada je usaglaseno preko 90 odsto carinskih dazbina izmedju Srbije i Crne Gore, ostalo je oko 50 neusaglasenih carinskih nameta - uglavnom u oblasti poljoprivede. Pregovori o stabilizaciji i pridruzivanju Evropskoj uniji ne mogu zapoceti dok se i preostale carinske stope ne usaglase.
Takodje, postoje neke druga pitanja iz oblasti carina koja se moraju razresiti. Ne postoji dogovor o tome da li bi carinsku kontrolu trebalo da sprovodi centralni organ - sto je upravo ono sto Evropska unija zeli - ili bi se carinska kontrola vrsila koordiniranjem dve postojece carinske sluzbe.
Dodatni problem predstavlja nepostojanje zajednicke politike subvencija u oblasti poljoprivrede i industrije. Bez zajednicke politike u ovoj oblasti ne mozete imati jedinstveno trziste. Pored toga, akcioni plan ne predvidja zajednicki organ protiv monopola i nelojalne konkurencije na nivou drzavne zajednice.
Najzad, mada postoji sporazum da se srpski dinar i evro koji je trenutno u opticaju u Crnoj Gori paralelno koriste kao zakonska sredstva placanja u citavoj drzavnoj zajednici, odgovarajuci sistem placanja tek treba uspostaviti izmedju dve republike, a to se nece dogoditi tako brzo.
Uprkos ovim problemima, u septembru ove godine Evropska unija je pokrenula proces izrade studije o izvodljivosti koja bi trebalo da utvrdi da li je drzavna zajednica Srbije i Crne Gore spremna za otpocinjanje pregovora o stabilizaciji i pridruzivanju. Ovaj potez Evropske unije predstavlja gest dobre volje i politicke podrske uoci samita u Solunu odrzanog ovog leta na kome je Evropska unija saopstila da je sada spremna da razmatra mogucnost pridruzivanja zemalja zapadnog Balkana.
Standardni uslovi Evropske unije za ugovor o pridruzivanju obuhvataju pitanja kao sto su demokratizacija, vladavina prava, ljudska prava i - u slucaju Srbije i Crne Gore - punu saradnju sa Medjunarodnim krivicnim sudom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji. Medjutim, ova pitanja verovatno nece biti odlucujuci faktori.
Visoki zvanicnici Evropske unije koji su posetili Srbiju i Crnoj Goru tokom poslednja dva meseca kazu da su glavni kriterijumi za izradu studije o izvodljivosti ekonomska harmonizacija i uspostavljanje funkcionalnih struktura vlasti - makar i samo u naznakama za pocetak - na nivou drzavne zajednice.
Komisija Evropske unije jasno je stavila do znanja da je jos uvek nezadovoljna akcionim planom u pogledu ova dva preduslova.
Studija o izvodljivosti trebalo bi da se zavrsi u martu 2004. godine. Negativan odgovor znacice da Srbija i Crna Gora moraju iznova zapoceti citav proces.
Medjutim, kako se kriticni datum priblizava, sve je manje verovatno da se vazne promene mogu sprovesti na vreme jer je tekuca politicka kriza u Srbiji onemogucila vladajucu koaliciju da obezbedi parlamentarnu vecinu neophodnu za usvajanje zakona o uskladjivanju poreskih stopa.
Sada se postavlja pitanje da li bi prevremeni parlamentarni izbori o kojima se trenutno raspravlja u javnosti mogli da uklone prepreke za usvajanje zakona. Puno toga zavisi i od spremnosti Crnogoraca da se ukljuce u proces stvaranja snaznijih centralnih institucija.
Mihajlo Crnobrnja je specijalni savetnik za pitanja evropskih integracija pri srpskom Ministarstvu za medjunarodne ekonomske odnose.
