Najvoljniji Partner Zapadne Alijanse

Thursday, 22 April, 1999

The link has been copied

IWPR Balkans

Kako se vremena menjaju. Decenijama je Albanija bila saveznik Sovjetskog Saveza, Kine, ili prkosila izolacionizmom. Tokom citavog ovog perioda zemlja je bila odana Marksizmu-Lenjinizmu.

Takodje je bila neprijateljski nastrojena prema zapadnom 'imperijalizmu' i NATO-u. Danas ona velikom brzinom postaje glavna platforma za rat na Balkanu.

Ovaj preokret je dosao 1990. godine sa padom komunizma. Sa izborima i sa dolaskom na vlast zaklete nekomunisticke Demokratske partije 1992. godine, Albanija je jako brzo dala do znanja da zeli da se prikljuci NATO-u. Godinu dana kasnije bila je medju prvim zemljama u istocnoj Evropi koje su se prikljucile Partnerstvu za mir, NATO programu za zemlje iz bivseg komunistickog bloka koje teze da postanu njegovi clanovi.

Za Albaniju, kao i za ostale bivse komunisticke zemlje istocne Evrope, clanstvo u NATO-u pruza politicki status i mogucnost dalje integracije u evropske strukture, pored ocigledne vojne koristi.

Iz perspektive NATO-a, pozicija Albanije se promenila ubrzo posto su izbile borbe na Kosovu u februaru prosle godine. Od tada ona je postala drzava na liniji fronta u najokrutnijem sukobu u Evropi.

Od pocetka konflikta, Albanija je ponavljala svoj zahtev za rasporedjivanjem NATO snaga na njenoj teritoriji kako bi se garantovale njene granice. Medjutim, zapadna alijansa je izabrala oprezan i postepen pristup.

U junu prosle godine avioni NATO-a su ucestvovali u prvim vojnim manevrima koji su organizovani u albanskom vazdusnom prostoru. Zatim su usledili najveci zajednicki vojni manevri izmedju NATO snaga i albanske armije u avgustu 1998. godine.

Pokretanje NATO-ve kampanje bombardovanja protiv Jugoslavije jos vise je priblizilo savez Albaniji. Prosle nedelje vlada Albanije je sluzbeno ponudila NATO-u upotrebu aerodroma u zemlji.

NATO je brzo poslao prvih 1.000 vojnika u Albaniju. Oni sada spremaju teren za vece rasporedjivanje. Ove snage ce izgraditi neophodnu infrastrukture za moguce rasporedjivanje do nekih 8.000 vojnika. Oni ce podrzati humanitarnu misiju pomoci kosovskim izbeglicama u Albaniji, kojih vec u zemlji ima oko 330.000.

Albanija je znacajna za NATO jer je savezu pruzila topliji docek nego susedna Makedonija. Dok Makedonija nije voljna da rasiri svoje ruke i primi NATO sto je rezultat unutrasnjih tenzija i podela, Albanija je voljna da dozvoli savezu da iskoristi njenu teritioriju za bilo kakvu akciju koju smatra neophodnom kako bi se zaustavilo etnicko ciscenje na Kosovu - ukljucujuci i potencijalnu kopnenu invaziju.

NATO-va 'humaniarna misija' zato moze i da preraste u vojnu, ukoliko NATO odluci da intervenise sa kopnenim trupama na Kosovu. Albanci posmatraju dolazak Apaci helikoptera za unistavanje tenkova u prestonicu Tiranu kao znak u tom pravcu.

Kao rezultat masovnog stranog vojnog prisustva i slobode koja je NATO-u data u Albaniji, Albanci su poceli da spekulisu da li je u stvari njihova zemlja postala NATO protektorat. Albanski politicari izgledaju voljni da Albanija izgradi blizak odnos sa savezom. Ali oni ne zele da budu vidjeni kao ti koji su kompromitovali albansku nezavisnost.

U intervjuu za tiranski dnevnik Koha Jone, Neritan Ceka, presednik Demokratskog saveza, je bio pun entuzijazma. On smatra da zastita NATO-a predstavlja cast a saradnja koja je u toku drugu fazu u programu Partnerstvo za mir.

Albanski ministar informisanja, Musa Ulcini, deli njegov stav. "NATO je stigao u Albaniju jer moze da pruzi citavu infrastrukturu koji mi nemamo," rekao je. Njegovo prisustvo je "znak integracije Albanije u evro-atlantske strukture."

Podpredsednik opozicione Demokratske partije, Genc Polo, vidi strano prisustvo kao usku saradnju izmedju NATO-a i Albanije zbog akcija na Kosovu i Srbiji, a ne kao nesto sto je blize protektoratu. "Albanija ne sme da se pretvori u protektorat NATO-a", rekao je.

Sabri Godo, bivsi predsednik Republikanske partije, male desnicarske nacionalisticke stranke, je uporan u stavu da Albanija ne treba da bude protektorat. Ipak, on podrzava i rasporedjivanje NATO-a u zemlji, i, ukoliko to bude neophodno, da savez iskoristi Albaniju kako bi zapoceo kopneni rat na Kosovu. On objasnjava da NATO ima baze u Italiji i drugim zemljama Evrope, ali da nijedna od njih nije izgubila suverenitet.

Strani analiticari ne dele isti stav u svojim komentarima. Za njih, postovanje koje Albanija pokazuje prema NATO-u potice od cinjenice da je drzava jos uvek krhka i da se jos uvek nije oporavila od anarhije u prolece 1997. godine koje je usledilo posle kolapsa nekoliko piramidalnih shema ulaganja.

Ostre unutrasnje svadje medju politickim partijama cesto zahtevaju intervenciju Organizacije za evropsku bezbednost i saradju (OEBS) kako bi se smirile. Javnom redu mnogo toga nedostaje a lokalnu policiju obucavaju evropski strucnjaci.

Rekonstrukciju albanske vojske, koja samo sto se nije raspala 1997. godine, je dugorocni proces. Uzimajuci ovo u obzir, vec sada izgleda da je u boljem stanju u granicnim oblastima gde je suocena sa srpskim snagama, ukljucujuci i nedavne upade nekoliko stotina vojnika na severu.

Vecina Albanaca se slaze da ce masovno prisustvo NATO-a u njihovoj zemlji doneti znatne koristi. Infrastruktura zemlje ce biti poboljsanja jer ce najveci deo onoga sto se zahteva za strano vojno prisustvo ostati u zemlji. Vojska ce biti u poziciji da uci od iskustva i strucnosti NATO snaga a takodje bi trebalo da se upozna sa novom tehnologijom. Mnogi Albanci takodje predvidjaju priliv stranog kapitala u zemlju, koji bi dao podstrek slaboj albanskoj privredi.

Medjutim, mnogi Albanci su ipak nervozni jer su se nasli direktno umesani u sukob koji ce se dogoditi ako i kada Apaci krenu da lete na Kosovo sa albanske teritorije. Stavise, taj dan mozda nije daleko.

U svojoj nedavnoj poseti Tirani, vrhovni saveznicki komandant u Evropi, Gen. Vesli Klark, najavio je dolazak Apaci helikoptera u Albaniju. Takodje je potvrdio da ce "NATO uciniti sve da zastiti Albaniju. Integritet i suverenitet zemlje su stvari od najviseg znacaja za NATO."

Artan Puto je konsultant na projektu za Albaniju organizacije Press Now.