IZVESTAJ IZ REGIJE: Srbi u panici zbog srebrenicke presude
Presuda koja je Krsticu izrecena za genocid prisilice bosanske Srbe da se suoce sa osnovnim pitanjima o Republici Srpskoj.
IZVESTAJ IZ REGIJE: Srbi u panici zbog srebrenicke presude
Presuda koja je Krsticu izrecena za genocid prisilice bosanske Srbe da se suoce sa osnovnim pitanjima o Republici Srpskoj.
Svetska vest sa naslovnih strana o prvoj osudi za genocid koju je izrekao Medjunarodni krivicni tribunal za bivsu Jugoslaviju, u Republici Srpskoj (RS), koje se to najvise tice, objavljena je u skracenom obliku, tek na trecoj stranici domaceg dnevnog lista.
Tisina koja je zavladala i medju politicarima, a ne samo u medijima, prouzrokovana je time sto pomenuta presuda ima ogromne implikacije po politicki entitet nastao u ratu koji je, sada i zvanicnom odlukom suda UN, podrazumevao i genocid.
Cutljivost elite bosanskih Srba predstavlja, medjutim, obicnu masku. "Nastupila je", prema iskazu izvora bliskog vladi, "prava panika".
Radislav Krstic, general u Vojsci Republike Srpske, osudjen je protekle sedmice na 46 godina zatvora za progon i masakr koji su, jula 1995, izvrseni nad nekoliko hiljada Bosnjaka u Srebrenici. Grad su zauzele snage bosanskih Srba, i on se sada nalazi u sklopu istocnog dela teritorije RS.
Ako je armija bosanskih Srba zbilja na tom prostoru izvrsila genocid, onda i slika o citavom ratu mora biti sasvim razlicita od one koju nude mediji i politicari bosanskih Srba.
Ukratko, to sto je Krstic kriv znaci da je RS nastala procesom etnickog ciscenja. Time se, pak, osnazuju optuznice protiv onih koji su jos uvek na slobodi, narocito protiv bivseg vodje RS Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica, usled cega i njihovo sprovodjenje u Hag postaje sve hitnije.
Prve reakcije bile su sture. Zivko Radisic, srpski clan Predsednistva Bosne i Hercegovine, izjavio je: "Izrazavam neslaganje sa odredbom iz presude kojom se Krstic optuzuje za genocid."
Sama vlada RS odbila je da izda zvanicno saopstenje. Niko se ne usudjuje na bilo kakav komentar sve dok se premijer Mladen Ivanic nalazi na odmoru. Glavni portparol Cvijeta Kovacevic rekla je da administracija jos uvek nije razmotrila presudu izrecenu Krsticu.
Upadljivo su nemi ostali i Mirko Sarovic i Dragan Cavic, predsednik, odnosno potpredsednik RS. Njih dvojica su clanovi Karadziceve nacionalisticke Srpske demokratske stranke (SDS), koja je tokom cijelog rata bila vladajuca u RS.
Nakon prebacivanja Slobodana Milosevica u Hag, banjalucka administracija izlozena je snaznom medjunarodnom pritisku u cilju potpune saradnje sa Tribunalom. A sada ce biti suocena sa jos jednim problemom: treba prihvatiti zauzeti stav koji se tice same prirode bosanskog rata.
Nacrt zakona o saradnji s Hagom odobren je na poslednjem zasedanju Skupstine RS, odrzanom od 24. do 27. jula, a bice usvojen u septembru. U isto vreme, poslanici SDS uspeli su da proguraju i predlog po kome bi vlada trebalo da pripremi i rezoluciju o ratu, pa ce tako i umereni Ivanic biti primoran da se otvoreno izjasni o ovom eksplozivnom pitanju.
Takva rezolucija, objasnio je Drago Vucic, visoki funkcioner promilosevicevske Socijalisticke partije, "bice solidna osnova za odbacivanje teze po kojoj su protiv nesrpskog stanovnistva u RS pocinjeni etnicko ciscenje i genocid". Time ce, kako je on pre samo dve sedmice predvidjao, "biti omoguceno da Haski tribunal dogadjaje koji su se odigrali tokom rata u Bosni i Hercegovini tretira na sasvim drugaciji nacin".
Bilo je to pre donosenja presude. Sada, kada je Krstic osudjen za genocid, politicari iz RS vise nece moci da zastupaju svoju omiljenu tezu da je takozvano etnicko ciscenje predstavljalo u stvari "etnicku migraciju".
Takodje ce, prema recima izvora bliskog vladi, dalje odlaganje hapsenja i ekstradicije optuzenih za ratne zlocine postati neizvodljivo. "Vlada je bila zapanjena vescu o presudi Krsticu, koja se vremenski poklopila sa hapsenjem trojice visokih vojnih oficira bosanske armije", kaze on.
Visoki predstavnik medjunarodne zajednice za Bosnu, Volfgang Petric, ocekuje da ce Karadzic i Mladic biti prebaceni u Hag cim bude usvojen zakon o saradnji.
"Ocigledno je da se situacija komplikuje za one sa vrha spiska osoba za kojima Tribunal traga", izjavio je on, dva dana nakon presude. "Nadam se da ce Karadzic i Mladic blagovremeno zavrsiti u Hagu. To se mora dogoditi kako bi se ovoj zemlji omogucilo da za sobom ostavi proslost i okrene se buducnosti."
Ivanic je ponovo naglasio svoju spremnost na saradnju s Hagom. Na nedavnoj konferenciji za stampu, odrzanoj krajem juna u Srpskom Sarajevu, on je podvukao da "nije problem naterati mene kao premijera na saradnju s Hagom". Ali, i da se cesto pita kako da u to ubedi javno mnjenje bosanskih Srba.
U sustini, gradjanima RS nikada nije pruzeno dovoljno informacija o Tribunalu. Nikada se nije izvestavalo ni o jednom sudjenju, nikada nijedna presuda nije objavljena. Napokon, nijedan politicar nikada nije iznosio argumente u prilog optuznica za ratne zlocine.
Kao rezultat svega toga, postoji siroko rasprostranjeno verovanje u to da je Haski sud "antisrpski", a da su Mladic i Karadzic heroji, koji su Srbima, ugrozenim od strane Bosnjaka i Hrvata, omogucili da u Bosni stvore vlastitu drzavu. U stvari, vecina gradjana veruje, ili da se zlocini nisu dogodili, ili da ih je, ukoliko ih je bilo, druga strana ucinila podjednako mnogo.
"Sramno je suditi nasoj vojsci za genocid", kaze Jelena, 50-godisnja sluzbenica. "Moj muz nije otisao u rat da cini zlocine, nego da nas zastiti od Hrvata i Muslimana, koji bi nas sve poubijali."
"Nisam bio u Srebrenici, tako da ne znam sta se dogodilo", kaze 29-godisnji Dragan, ucesnik rata od 1992, koji se sada izdrzava prodajom nakita na ulicnoj tezgi. "Ukoliko je i bilo zlocina, mogli su ih pociniti pojedinci, ali ih nisu naredili Mladic ili Karadzic. Verujem da je presuda koja je izrecena Krsticu neprihvatljiva."
Pravni eksperti zauzeli su, takodje, kriticki stav, smatrajuci Krsticevu kaznu nekom vrstom kompromisa izmedju politike i prava.
"General Krstic je osudjen za genocid - to jest, za najteze krivicno delo, i kaznjen sa 46 godina zatvora", primetio je Miroslav Mikes, predsedavajuci Ustavne komisije RS, tela koje je Petric osnovao sa ciljem zastite interesa manjinskih etnickih grupa u Bosni. "Ja iz toga zakljucujem da sudsko vece nije bilo sasvim ubedjeno u to da ono sto je on ucinio sadrzi dovoljno elemenata krivicnog dela genocida. Da sam ja sudija, i da sam siguran da je neko pocinio genocid, izrekao bih mu dozivotnu kaznu."
Gordana Katana je dopisnik sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje" iz Banja Luke.
